Катастрофа VW - за дан нестало 15 млијарду €
Вредност акција Фолксвагена пала је данас за више од 18 одсто, чиме је тржишна вриједност компаније смањена за око 15 милијарди евра у само једном дану.
Суноврат на берзи је услиједио пошто је компанија признала да је намештала мјерење емисије гасова у САД за око 500.000 дизел возила.
Акције Фолксвагена су до поднева пале за 18,1 одсто на трогодишњи минимум од 132,15 евра по акцији.
Пад акција Фолксвагена повукао је надоле франкфуртску берзу - њемачки берзански индекс Дакс данас заостаје за осталим великим европским индексима који су у порасту.
Фолксваген је већ имао тешку годину пошто је због назнаке слабије продаје у САД и Кини вредност његових акција пала за више од 250 долара.
Америчка Агенција за заштиту околине (ЕПА) саопштила је да би Фолксваген могао бити кажњен са чак 18 милијарди долара.
ЕПА је прошле недјеље навела да је скоро 500.000 дизел аутомобила Фолксвагена и Аудија произведених у посљедњих седам година опремљено тако да при техничкој контроли лажно приказује састав издувних гасова.
У спорне аутомобиле је био уграђен уређај програмиран тако да открије када аутомобил пролази кроз званично тестирање издувних гасова у САД. Аутомобил само тада укључује компјутерски систем за пуну контролу састава издувних гасова, а та контрола је искључена током нормалних услова вожње, иако би морала бити стално укључена.
Пад, ипак, није од јуче
Требало је да то буде недјеља Мартина Винтеркорна. Требало је да у петак (11.9.) представи Надзорном одбору свој „мастер план" за реорганизацију фирме. А сада Фолксвагену прети казна од неколико милијарди евра. То је уједно и највећи лични пораз Винтеркорна откако је на челу концерна.
Пословни резултати у САД су „катастрофа", бјеснео је још почетком 2014. моћни шеф Радничког савјета и при томе мислио и на лоше пословање у Америци, али прије свега на неспособност менаџмента у Волфсбургу да на то реагује. Колико је био у праву показују и резултати истраге Америчке агенције за заштиту околине о манипулисаним тестовима Фолксвагена.
Винтеркорн је тада био увиђаван, реаговао је уобичајено строго и уручио отказе одговорнима. Али онда је направио стратешку грешку. Отада је пословање у САД заправо у одговорности Винтеркорна, шефа великог концерна са 12 различитих брендова. Винтеркорн се увијек представља као савестан инжењер, „опчињен" детаљима.
Његов свијет је техника и Винтеркорн је вјеровао да њоме влада, чак и у концерну у којем је под његовим руководством број годишње произведених возила удвостручен на десет милиона. И онда је морао да призна да је – изгубио контролу.
Већ 16 мјесеци траје истрага због манипулација са издувним гасовима. Било је довољно времена за реакцију Фолксвагенових инжењера. И шта су Винтеркорн и његови сарадници урадили посљедњих мјесеци? Највећи свјетски произвођач аутомобила, раме уз раме са Тојотом, за то се вријеме се очигледно мало превише бринуо око брзог раста пословања. Готово из недјеље у недјељу се свјетској јавности представљају нови модели возила и сваке године се отварају нове фабрике у Кини или Јужној Америци.
Као шеф концерна, Мартин Винтеркорн годинама је био и шеф Фолксвагена, кључне марке у концерну. Недавно је ту шефовску фотељу препустио бившем менаџеру BMW-а Херберту Дису. Чини се – прекасно.
„Катастрофа" у САД постаје све стравичнија. Прошлог мjесеца, Фолксваген је потврдио дебели минус у пословању. Цијена дионица пада. Док Винтеркорн сада „изражава жаљење" због манипулација и истовремено најављује да жели поновно да задобије повјерење муштерија у САД, он заправо не схвата стварно стање. Американци су и прије скандала радије куповали аутомобиле Форда, Џенерал моторса и Тојоте.
Оно што је Фолксвагену сада потребно јесте нова култура руковођења концерном. Више одговорности појединих и мање самодршца Винтеркорна. Управо то би он и требало да предложи Надзорном одбору, уколико жели да испуни свој уговор који важи до 2018.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
