Како су настали "порески рајеви"
У глобализованом свијету, постављање стопа пореза на добит предузећа често се описује као трка ка дну. Имајући нижу стопу од других држава, земља може да се нада привлачењу већег броја компанија или барем њихових сједишта. То им омогућава неочекиване приходе од пореза које друге јурисдикције онда пропуштају.
Мале острвске државе у Карибима, Пацифику и Британским острвима чине већину земаља и територија без обавезе пореза на добит за компаније.
Многе од њих такође немају порез на доходак или порез на капиталну добит.
Као резултат, ова мјеста су пријављена сједишта стотина компанија из цијелог свијета и често су названа „пореским рајевима“.
Поред пореских рајева, неке земље такође имају малу потребу за порезом на добит предузећа због прихода из кључних индустрија – попут нафте. Међутим, оне такође долазе са ситним словима. На примјер, Бахреин нема порез на добит предузећа, осим ако је предузеће укључено у нафтну и гасну индустрију, у ком случају привлачи прилично високу стопу од 46 одсто.
Банке и финансијске компаније морају плаћати стопу од 10%. Приходи од имовине, малопродајни бизниси чија је опорезива добит изнад 500,000 фунти и фирме у индустрији канабиса такође су опорезоване.
У међувремену, Бермуди ће увести порез на добит предузећа од 15 одсто у 2025. Овај порез ће се односити само на фирме које су дио мултинационалних група са годишњим приходом од 800 милиона долара или више.
Ова минимална стопа од 15% је дио договора који је предложио OECD у покушају да спријечи пореске рајеве вриједне више милијарди долара. Фајненшл Тајмс објашњава: ако земља има стопу пореза на добит испод минималног прага, друге јурисдикције могу примјенити „допунски“ порез да надокнаде разлику. Ово смањује мотивацију за пореске рајеве да имају нижу стопу јер друге земље могу повећати пореске приходе на њихов рачун, пише Visualcapitalist.com.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
