Како се тргује крипто валутама?
У претходним чланцима на тему дигиталне имовине упознали смо се са крипто валутама, пружаоцима услуга у вези са дигиталном имовином као и са блокчејн технологијом која нам све поменуто омогућава.
Али, јако честа су питања која се односе управо на трговину крипто валутама тј. да ли је иста и на који начин дозвољена?
У Босни и Херцеговини, као и у нпр. Србији важи слобода трговине дигиталном имовином, за разлику од земаља које су дигиталну имовину и трговање истом у потпуности забраниле на својим територијама, као што су, нпр. Турска или Кина. Док је Србија трговање дигиталном имовином уредила усвајањем Закона о дигиталној имовини још 2020. године, Босна и Херцеговина је поменуту област дјелимично уредила кроз измјене постојећих закона, о којима је раније било ријечи.
Иако се трговина виртуелним (крипто) валутама сматра слободном, Србија је својим законодавством отишла корак даље од БиХ те је због ризика од злоупотреба увела двије основне групе забрана. Прва група забрана односи се на забрану финансијским институцијама које су под надзором Народне банке Србије (банке, лизинг и осигуравајућа друштва) да у својој имовини имају и дигиталну имовину (сем дигиталних токена) на начин да њоме слободно тргују или да пружају услуге у вези са дигиталном имовином трећим лицима, сем пружања услуге чувања криптографских кључева. Друга група забрана односи се искључиво на привредна друштва, то јест на забрану уношења виртуелних валута, као приватног новца, као улог у друштву.
Обзиром да је дигитална имовина преносива, њоме се по издавању може трговати што би значило да се иста може продати. Трговина дигиталном имовином, па и виртуелним (крипто) валутама се може одвијати на два законита начина, у виду организоване и неорганизоване трговине.
Упрошћено речено, организована трговина је она која се одвија путем организатора платформе за трговину дигиталном имовином, на начин да организатор путем свог рачунарског система (платформе за трговину) организује електронску аукцију између свих заинтересованих купаца. Дакле, организатор платформе је задужен да надзире и организује трговину и прати да се иста одвија на законит начин поштујући равноправност свих учесника. У суштини, он омогућава корисницима платформе да закључе уговоре о купопродаји дигиталне имовине коју организатор прима у систем централизоване трговине.
Други облик трговине виртуелним валутама је неорганизована трговина. Она је за све учеснике доста јефтинија од организоване трговине, из разлога што учесници могу да закључују уговоре непосредно, дакле не морају плаћати провизију за услуге професионалних трговаца, уколико их не користе, а коју плаћају у колико користе организовану трговину. Такође, једна од предности неорганизоване трговине је што су учесници слободни, да поред уговора о купопродаји дигиталне имовине, располажу дигиталном имовином и на било који други допуштен начин, то јест да је поклањају, залажу или нпр. оставе у насљеђе. Док се код организоване трговине тргује у складу са правилима организатора платформе, код неорганизоване трговине купопродаја или било који други правни посао се одвија у складу са општим одредбама Закона о облигационим односима, у колико не постоје посебна законодавна правила везана за располагање дигиталном имовином.
У почетном периоду стварања дигиталне имовине, посебно криптовалута, неорганизована трговина представљала је једини начин за купопродају дигиталне имовине и састојала се из бројних уговора које су учесници закључивали између себе непосредно. Трговина се заснивала на криптографском доказу, који је неизмјењив и самим тим неуништив што објашњава мањак потребе за постојањем централизованог система за трговину.
Ипак, са развојем броја криптовалута али и појавом токена као нове врсте дигиталне имовине које почивају на различитим технологијама стварања, створила се и потреба да се ускладе како технике стварања, тако и размјене и чувања. Поменуто је изазвало настанак дигиталних берзи – платформи за централизовану трговину, који путем напредних рачунарских програма (платформе) усклађују све поменуте параметре, а о чему ће бити ријечи у наредним чланцима.
Ауторски текст адвоката Јоване Диљевић
Напомена: Текст не представља правни савјет, већ лични став аутора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
