Како је Бразил постао “шеста сила”?

У вријеме када његова земља прославља нацинални празник, сјећајући се 1822. године, проглашења независности од Португалије, амбасадор Бразила у Србији Алешандре Адор Нето објашњава како је “земља са будућношћу” постала “свјетско економско чудо”.

“Друштвени производ од 2.700 милијарди долара, када се подјели на 195 милиона становника, даје приход по глави од преко 13.000 долара годишње. Ако се користе критеријуми УН, и има у виду да се долар у Бразилу купује, и вреди више него у Норвешкој, Јапану или Њемачкој, то би било око 18.000 долара по глави. Како се дошло до овога? Најпре, Бразил је велика земља, богата ресурсима, минералима, имамо добру земљу, воде, ријечју, то је акумулација фактора” - каже он.

То је, међутим, тек предуслов за развој Бразила, једне од пет земаља која је брзо расла по БДП у 20. веку, посебно захваљујући контроли инфлације. Економско “чудо”, ипак, није створено преко ноћи. Био је то дуг и тежак процес.

“Влада Жуселина Кубичека крајем педесетих је не само модернизовала Бразил и створила нову престоницу Бразилију, већ је развила и индустрију. Али, инфлација је почела да расте, што је постао један од разлога за државни удар. Инфлација је потом дјелимично укроћена, али је све опет заустављено нафтном кризом 1973, 1979. године и дужничком кризом осамдесетих година”, каже амбасадор.

Прва нафтна криза је подигла цијене нафте, са три на 12 долара а Бразил је увозио двије трећине својих потреба нафте. То је донијело огромне ризике, али за Бразил је то уједно била и прилика за конзервативног предсједника Ернеста Гајзела који је створио алетернативне енергетске програме.

“Најчувенији је био “програм за алкохол” који је дао подстицај узгајивачима шећерне трске и индустрији уопште. Онда је конструисан мотор који је радио на алкохол и дао Бразилу значајну стратешку предност. Бразилска економија је модернизована. Национална банка је куповала дионица бразилских компанија како би оне финансијски ојачале. Створен је нуклеус система великих предузећа у земљи. Био је то деценијски процес”, истиче Адор Нето.

Осамдесетих година Бразил је поново запао у инфлацију, и неколико планова за њено зауздавање није успјело. На крају, јула 1994. године план за контролу инфлације је уродио плодом и до данас је она под контролом.

Крај инфлације је толико одушевио Бразилце, додаје амбасадор, да је Кардозова влада освојила два мандата. Бразил је федерација са 27 јединица и већина државних банака у њима је дисциплинована. Сачињен је и закон о “фискалној одговорности” према коме градоначелници и гувернери могу да буду законски гоњени ако не поштују правила.

Као можда најважнији део бразилског економског чуда амбасадор истиче политику субвенција за најсиромашније.

“Данас у Бразилу имате 50 милиона људи, дакле четвртину становништва, која сваког мјесеца прима субвенције. Оне их чине учесницима у модерној тржишној економији. Постоје строга правила за примање субвенција које до корисника стижу електронским путем, чиме се избјегава локална корупција”, подвлачи амбасадор.

То још не значи да је све у Бразилу сређено. Предсједник Дилма Русеф је направила план за наредни деценију, за изградњу 8.000 километара жељезничких пруга и 10.000 километара путева. Наруку Бразилу, међутим, иде и његов положај.

“Бразил никада није зависио само од једног тржишта. У прошлости су главни били САД, ЕУ, Латинска Америка, сада се придружују Кина и Индија. Ако је криза у Европи, Бразил није претерано на удару, јер има алтернативу”.

“Када се размишља о реформи Савета безбједности УН, ММФ и Свјетске банке, Бразил има личне амбиције и захтјеве, јер сматрамо да је земља довољно значајна. Структура Савјета безбједности је створена на односима послије Другог светског рата. Тада су УН бројале шезедесетак земаља, данас 194. Зашто задржати ових пет земаља као сталне чланице СБ УН, и то са правом вета? Бразил сматра да треба да постане стална чланица СБ УН, јер има тежину и репрезентативност. Сада треба да буде најмање 10 или 12 сталних чланица СБ УН”.

“Исто важи за ММФ, или Свјетску банку, гдје би требало да Бразил, Кина, Индија буду другачије представљене, јер имају много већи проценат БДП него прије 50 година. Данас Г 20 имају већу репрезентативност него Г 8. Јер, из тијела које креира економску политике не могу да се искључе Индија, Кина, Бразил, Мексико, Нигерија, Пакистан... Све мора да се измјени”, каже он.

Да ли земље БРИКС - Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка - доприносе притиску за променама?

- У земљама БРИКС живи више од три милијарде људи. Зашто онда треба да имамо евро или долар да бисмо развијали међународну трговину? Зар не би ове земље могле да створе валуту за међусобну трговину? То показује потенцијал за останак изван контроле овог механизма. Наша политика је јачање мултилатералног механизма политике и моћи - закључује амбасадор Адор Нето.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.