Какав је овогодишњи принос корнишона

Анита Јанковић Речевић
Какав је овогодишњи принос корнишона

БАЊАЛУКА - Берба краставаца корнишона у пуном је јеку, бројни произвођачи задовољно трљају руке јер су приноси изнад очекивања, али и због чињенице да све што уберу буде откупљено захваљујући домаћим задругама које су обезбиједиле тржиште.

Наиме, након бојазни за опстанак овог сектора коју је изазвало повлачење њемачке фирме “Карл Кине” са тржишта БиХ, с којом је уговорену производњу имало више стотина кооперанта спас се појавио у оснивању домаћих задруга које су омогућиле знатном дијелу произвођача да остану у послу и остваре жељене приходе.

Ноовоснована пољопривреда задруга “Агро ВИП” са сједиштем у Челницу, чији су покретачи углавном агрономи који су радили за њемачку фирму “Карл Кине” преузела је 100 коопераната са подручја Бањалуке, Челинца, Прњавора, Лакташа, Градишке, Новог Града и Приједора. Произвођачи су краставце засијали на 60 дунума, а до сада је већ убрано више од 100 тона овог поврћа, које је завршило у погонима прехрамбене индустрије.

Директор поменуте задруге Миланко Бјелобрк каже да су врло задовољни оствареним резултатима у првој години рада.

- Берба је почела 17. јуна и трајаће до 29. августа. Очекујемо приносе између 400 и 500 тона. Краставац који смо до сада преузели од коопераната продали смо искључиво домаћим купцима. У случају вишка робе имамо могућност да корнишоне извеземо у иностранство, али мислим да до тога неће доћи, јер све може апсорбовати домаће тржиште, које је доста боља опција од пласмана изван граница - казао је Бјелобрк.

Додао је да су произвођачима већ исплатити новац за корнишоне преузете у прве двије седмице бербе.

- Стање засада је за сада веома добро и очекујемо да ће се у току јула приноси додатно повећати. Вјерујемо да су и кооперанти задовољни будући да до сада нисмо имали притужби. Захваљујући ИФАД пројекту омогућили смо произвођачима финансирање репроматеријала у висини од 40 одсто, тако да су њихова почетна улагања доста мања, што ће им омогућити да прије отплате дуг и самим тим зараде више - навео је Бјелобрк.

План је, прича Бјелобрк, да наредне године повећају број коопераната и сјетвених површина на којима ће узгајати корнишоне.

- Желимо укључити и друге пољопривредне културе, не само краставац, а планирамо покренути и пластеничку производњу јер желимо произвођачима омогућити да током читаве године могу остварити приходе - додао је он.

Милован Гвоздерац из Маглајана код Лакташа већ седам година бави се производњом краставца корнишона. Садњу организује на дунуму земљишта, јер за веће парцеле нема потребну радну снагу па обрађује тек онолико колико са својим укућанима може урадити.

- За њемачку фирму сам радио шест година, а ево сад са задругом “Агро ВИП” и врло сам задовољан. Дошла је као спасоносно рјешење произвођачима када су Нијемци одустали. Откуп је редован, исплата такође. Шта год уберемо они одвозе свако јутро. Не бринем се да ће ми остати роба, да ћу морати да је заорем и слично - казао је Гвоздерац.

Очекује да ће у сезони убрати између 15 и 20 тона корнишона.

- То се може сматрати изузетним родом ако се узме у обзир да сам лани на истој парцели имао око 12 тона, јер је приносе десетковао лед, који нас је погодио у више наврата. Усјеви су сада у добром стању, високе температуре нам не иду на руку, али повећавамо наводњавање и очекујемо да ће биљке опстати - казао је Гвоздерац.

Цијене

Милован Гвоздерац каже да са задругом имају уговорену откупну цијену која за прву класу износи двије марке за килограм, за другу класу 0,80 и трећу 0,20 КМ.

- Задовољни смо откупном цијеном и надамо се на ће наредне године бити још виша - додао је Гвоздерац.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана