Јужни ток: Русија притиска Хрватску?

Seebiz.hr
Јужни ток: Русија притиска Хрватску?

Загреб -- Хрватска се налази под великим притиском руске компаније Гаспром да потпише нови међудржавни уговор око гасовода Јужни ток, пише загребачки Јутарњи лист.

Како пише у повјерљивим документима Владе Хрватске у којима се детаљно разматра садашња хрватска позиција око градње гасовода Јужни ток, притисак Кремља и Гаспрома је да се потпише нови међудржавни и акционарски уговор којим би се регулисали односи и права око градње гасовода, и то прије уласка Хрватске у ЕУ.

Ријеч је о 3.600 километара дугом гасоводу којим би се гас из Русије допремао у Европу и требао би да почне са градњом крајем ове године. Према повјерљивом владином документу у коме се разматра позиција Хрватске у односу на овај пројекат, представници Гаспрома, који су заправо продужена рука Кремља и високе државне политике Владимира Путина, у разговорима од представника хрватске Владе и државне компаније Плинацро траже да се горенаведени документи потпишу дословно иза леђа Европске комисије која се томе противи јер сматра да сви досада потписани међувладини уговори с Гаспромом и Русијом нису у складу са ЕУ законодавством, преноси Seebiz.hr.

Па тако и уговор, који је 2010. године у Москви са руским министром енергетике, потписао тадашњи министар привреде Ђуро Попијач. Наиме, руски представници увjеравају хрватску страну како би нови међудржавни уговор био изнад права Европске Уније када Хрватска постане њена чланица у јулу 2013. Састављачи документа Владу упозоравају како то није истина те да Хрватска у тим разговорима мора да буде изузетно опрезна с обзиром да је под мониторингом и да прије уласка у Унију Хрватска мора мијењати све међудржавне уговоре који нису у складу са правним тековинама ЕУ-а, тзв. акуи.

Штавише, тврде да би попуштање Русима могло зауставити планирани улазак Хрватске у Унију. Битно је рећи да је овај повјерљиви документ састављен само прије нешто више од два мјесеца, у јуну 2012.

Да Европска комисија помно прати потезе хрватске Владе у вези Јужног тока показује податак из овог владиног документа у којем стоји да је досад одржано неколико састанака на ову тему и Европска комисија је од Хрватске затражила пуну сарадњу.

Хрватска позиција у односу на гасовод Јужни ток поново је постала занимљива јер је доведена у питање већ раније договорена магистрална траса гасовода. Она је требала пролазити од Русије, испод Црног мора до Бугарске, па кроз Србију, Мађарску, Словенију до Аустрије.

Али према посљедњим информацијама траса кроз Мађарску је такође доведена у питање јер тамошња Влада засада одбија потписати измјењени међудржавни уговор с Гаспромом због ЕУ. Упућени кажу да Русија тражи алтернативу траси гасовода. У том случају Хрватска је Русији алтернатива, али уз услов потписа новог међудржавног уговора. О томе је, како сазнаје Јутарњи лист, Радимир Чачић, потпредсједник Владе Хрватске разговарао у Москви.

Владимир Путин је као предсједник Русије прије шест година нудио пролазак гасовода Јужни ток кроз Хрватску, но влада Иве Санадера за то није имала слуха. Наиме, идеална и најкраћа траса гасовода је од Бугарске, преко Србије, Хрватске, Словеније до Аустрије па од Хрватске директно до Италије.

До преокрета је дошло у марту 2010. године када је тадашња премијерка Јадранка Косор отишла у Москву на састанак с Владимиром Путином. Тада је потписан Споразум о уласку Хрватске у пројекат гасовода Јужни ток. Али ријеч је била тек о споредном, а не транзитном правцу Јужног тока. Разлика је велика. Проласком транзитног правца земља кроз коју пролази правац наплаћује транспорт гаса, а са споредним правцем добија тек још један извор увозног гаса. Тада је и договорено оснивање заједничке компаније између Гаспрома и Плинацроа која ће бити у 50-процентном власништву тих двеју тврки. Двије године након посјета премијерке Косор Москви ствари су се потпуно и драматично промјениле.

Европска комисија упозорава Мађарску, Словенију, Бугарску, и Италију, као чланице Европске Уније, да њихови међудржавни уговори са Русијом нису у складу са ЕУ законодавством. Европска комисија као рјешење нуди типски уговор који би чланице Уније склопиле са Русијом или уговор између Европске Уније и Русије који би регулисао односе у пројекту Јужни ток. Према притисцима који се врше на Хрватску, Русија на такву понуду не пристаје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана