Јесења сјетва при крају

Д, Секулић, В.Антић
Јесења сјетва при крају

БAЊA ЛУКA - Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, јесења сјетва у Српској је при крају.

Процјењује се да ће у РС стрним житима и уљаном репицом укупно бити засијано око 45.000 хектара.

Портпарол Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Бојан Кецман истакао је да Министарство још нема податке из свих општина о засијаним површинама.

Јесења сјетва успјешно је завршена у Посавини, а ратари су засијали све предвиђене количине стрних жита. Само на подручју шамачке општине засијано је око осам хиљада хектара стрних жита од чега највише, односно 2.135 хектара, пшеницом. Слиједе јечам, тритикале и зоб.

- Због скупог репроматеријала и горива и због застарјеле механизације, агротехничке мјере припреме земљишта нису у потпуности приведене крају – рекао нам је инжењер пољопривреде у општини Шамац Јовица Цвијановић.

И цијена минералног ђубрива ове године била је веома висока, односно 140 марака за 100 килограма. Због тога су многи пољопривредници сијали без додавања минералног ђубрива, надајући се да ће до прољећа ђубриво бити јефтиније и да ће накнадно обавити прихрањивање.

- Рок за пријаву јесење сјетве је 1. децембар. Пољопривредници који пријављују засијане површине у јесењој сјетви, према одлуци Владе РС, добиће регрес за сјетву од 250 марака по хектару - нагласио је Бојан Кецман.

Он рекао да је Министарство у овој години исплатило 18.551.097 марака за 31.499 захтјева за прољећну сјетву, на приближно 95.000 хектара. Према плану за ову годину предвиђено 47.000.000 марака подстицајних средстава за биљну и сточарску производњу.

- Казна за нетачне податке о засијаним хектарима је три године забране коришћења подстицајних средстава. У наредном периоду појачаћемо контролу засијаних површина - најавио је Кецман.

У току је контрола прољећне сјетве, а након тога услиједиће контрола површина засијаних у јесењој сјетви, кажу у Министарству.

Кукуруз

Кукуруз је, према Кецмановим ријечима, обран на већини површина.

- Многи фармери су одлучили да због, како они тврде, ниске откупне цијене од 30 фенинга по килограму коју нуди републичка Дирекција за робне резерве, ускладиште кукуруз у својим домаћинствима. Проблем имају и произвођачи који немају гдје да ускладиште кукуруз, па морају плаћати лежарину. Неки су кукуруз оставили на њивама - рекао је Кецман.

У Посавини је род кукуруза био веома добар и кретао се у просјеку од седам до девет тона по хектару. Пољопривредници Посавине су ове јесени углавном ускладиштили овогодишње приносе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана