Јасна Матић: Продајом Телекома Србија услуге неће поскупјети

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" министар за телекомуникације и информационо друштво Србије Јасна Матић.

- Оно што грађани сигурно могу да очекују јесте да неће доћи до смањења квалитета и обима услуга које се данас користе - казала Матићева.

* ГЛAС: Недавно сте изјавили да постоји шанса да тендер за продају 51 одсто акција "Телекома Србија" пропадне, ако ниједан понуђач не испоштује минималну цијену 1,4 милијарду евра за контролни пакет акција у компанији. Шта ће се десити у том случају, да ли ће Влада расписати нови тендер?

МAТИЋ: Теоријска могућност да тендер пропадне увек постоји, али ми за сада немамо разлога да верујемо да ће се тако нешто десити, па ни да спекулишемо са таквом претпоставком.

* ГЛAС: Постоји ли могућност да минимална почетна цијена за "Телеком" буде смањена?

МAТИЋ: Влада је одредила минималну цену од 1,4 милијарде евра за 51 одсто капитала испод које "Телеком" неће бити продаван. Сада је питање шта ће заинтересовани проценити, колико за њихов бизнис вреди компанија и какву ће обавезујућу понуду доставити.

* ГЛAС: Рекли сте такође да понуђачи тренутно постављају питања и прикупљају информације о српској компанији. Која су то најчешћа питања?

МAТИЋ: То су уопштена питања из пословања компаније, правне регулативе и планова за будућност.

* ГЛAС: Сматрате ли да је добро што је Влада продужила рок за достављање обавезујућих понуда до 21. марта?

МAТИЋ: Добро је да се остави довољно времена за разматрање понуда, јер се ради о комплексном процесу са великим бројем пословних и правних докумената које треба анализирати.

* ГЛAС: Колико ће продужење овог рока успорити цијели процес продаје компаније и када се у овим условима може очекивати новац од продаје? Очекујете ли да ће новац стићи до краја ове године?

МAТИЋ: Продужење рока за достављање обавезујућих понуда помера цео процес за 30 дана, па ће се, сходно томе, све фазе за толико померити.

* ГЛAС: До сада је тендерску документацију за куповину 51 одсто акција откупило шест компанија, с тим да је турски "Турксел" у процедури откупа. Ко је по Вашем мишљењу најзаинтересованији од свих понуђача за "Телеком"?

МAТИЋ: Видимо да је највећи број оних који су до сада откупили документацију заиста озбиљно заинтересован, да су унајмили тимове саветника, како финансијских, правних, тако и бизнис саветника који врло пажљиво гледају документацију која је расположива и види се да је њихова намера да учествују на тендеру врло озбиљна.

* ГЛAС: С обзиром на то да се уз контролни пакет компаније продају и "Телеком Српске" и црногорски "м:тел", која од заинтересованих компанија би могла да има највеће користи од куповине "Телекома" у пакету са оператерима у Републици Српској и Црној Гори?

МAТИЋ: Процена тога је ствар пословне анализе и пословне одлуке сваког заинтересованог кандидата, али је очигледно да се куповином "Телекома Србија" остварује присуство не само у Србији, него у целом региону.

* ГЛAС: Колике су шансе да пакет услуга "Телекома" у Србији, али и у Републици Српској и Црној Гори, послије продаје поскупи?

МAТИЋ: Имајући у виду да је процес либерализације тржишта телекомуникација у тим земљама одмакао даље него у Србији, не очекујемо да ће промена већинског власника у "Телекому" довести до већих промена на тржишту у том смислу.

* ГЛAС: Може ли Влада Србије, послије продаје својих акција, да утиче на цијене телекомуникационих услуга у Србији?

МAТИЋ: Aпсолутно. Усвајањем новог закона о електронским комуникацијама у јулу 2010. године, позиција независног регулаторног тела је ојачана, а државним институцијама су дати сви инструменти који треба да обезбеде равноправно пословање на отвореном тржишту и онемогуће произвољно повећавање цена.

* ГЛAС: Постоје опречна мишљења о приватизацији "Телекома"? Шта ће конкретно за становнике Србије, али и Републике Српске значити продаја "Телекома"?

МAТИЋ: Србија ће продајом акција "Телекома" добити великог стратешког оператера. "Телеком" ће тако постати део мултинационалне компаније која ће имати велики утицај на тржишту, а самим тим ће имати и могућност да неопходну опрему за развој и модернизацију набавља брже и повољније. Оно што грађани сигурно могу да очекују јесте да неће доћи до смањења квалитета и обима услуга које се данас користе. Такође, може се очекивати обједињавање већег броја услуга у пакете (телефонија, интернет, телевизија ) чија ће цена бити једнака или нижа од суме тих услуга које се данас користе појединачно. Нови оператер ће донети нове иновативне услуге и биће принуђен да инвестира најмање у досадашњем обиму како би успео да одржи корак са конкуренцијом на све отворенијем тржишту. Процес приватизације државних телеком оператера и отварање тржишта у Европској унији управо је и покренут пре 25 година, како би се обезбедила већа ефикасност националног оператера, боља динамика на тржишту и више инвестиција. У свим земљама у којима су ови процеси спроведени током протеклих деценија резултат су биле боље услуге за кориснике, веће инвестиције и ниже цене.

Новац

* ГЛAС: У Србији се много расправља о томе за шта би новац од продаје компаније требало да буде потрошен. Гдје би, према Вашем мишљењу, требало усмјерити новац?

МAТИЋ: Нема сумње да новац од продаје "Телекома Србија" треба употребити за инфраструктуру, јер је то кључно за унапређење конкурентности привреде и одрживости економије. Србија мора да производи квалитетније и да извози више, а инфраструктура подразумева путеве, железницу, авиосаобраћај, транспорт неких роба и наравно телекомуникације.

Отпуштања

* ГЛAС: Бивши министар телекомуникација Србије Aлександра Смиљанић сматра да ће продаја "Телекома" изазвати пад производње и отпуштање радника у предузећима која раде са овом компанијом? Како то коментаришете?

МAТИЋ: На српском тржишту већ дужи низ година послују оператери чије услуге свакодневно користе милиони грађана Србије попут, "Теленора", "ВИП", "СББ" и других. Сви они ангажују локалне пројектанте и инжењере за одржавање система и мрежа, као и велики број домаћих добављача у другим сегментима њиховог пословања. Продајом већинског државног удела у "Телекому Србија" убрзаће се динамика на тржишту телекомуникација, што значи да ће сви оператери више да инвестирају и јаче се боре за кориснике. Долазак нових играча на тржиште значиће отварање нових радних места и даљи раст инвестиција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.