Јасна Бркић: Улагања већа од 100 милиона КМ

Рекла је ово у интервјуу за "Глас Српске" министар економских односа и регионалне сарадње РС Јасна Бркић.

- Највише новца уложено је у трговину и производњу, а најзначајнији улагачи су из Србије, Словеније и Италије - казала је Бркић.

* ГЛAС: Како оцјењујете економски развој Српске у прошлој години?

БРКИЋ: Упркос великим искушењима које је донијела свјетска економска криза, економски развој РС био је добар. У годину кризе Српска је ушла фискално стабилна, са ниским учешћем јавне потрошње и јавног дуга у бруто друштвеном производу (БДП), реформисаним директним порезима с циљем растерећења привреде, те даљом реализацијом Развојног програма РС. Од укупно 28 области индустријске производње, у десет области биљежимо раст производње у односу на 2008. годину. Сигурно је да су мјере Владе РС за ублажавање негативних ефеката економске кризе допринијеле одржавању привредне активности. Од укупно 142 мјере, око десет одсто није реализовано, што ће бити урађено у овој години.

* ГЛAС: Колики је био износ страних инвестиција у РС у 2009. години?

БРКИЋ: За Републику Српску је изузетно важно то што је у прошлој години успјела да задржали интересовање страних улагача, када је привучено више од 100 милиона марака инвестиција, и то што у  2010. години можемо да очекујемо да тај износ буде за неколико пута већи него лани. Највише новца уложено је у трговину и производњу, а најзначајнији улагачи су из Србије, Словеније и Италије. Сигурно да је то мало и да је мање него ранијих година, али бројне предности које нудимо инвеститорима привући ће знатно више страних улагања у РС.

* ГЛAС: Какви су планови Министарства када је ријеч о привлачењу улагача у овој години?

БРКИЋ: За нас је посебно значајно да добијемо инвестиције у електроенергетски сектор да би били искоришћени потенцијали које имамо, да улагања усмјеримо у производњу производа веће додатне вриједности који су намијењени извозу, затим у туризам, у производњу здраве хране, те да реализујемо планиране инфраструктурне пројекте. Инвеститори из Њемачке, Русије, Aустрије и Турске веома су заинтересовани за улагање у РС. У овој години биће настављена и улагања у Рафинерију нафте у Броду. Планирано је да учешће инвестиција у БДП-у у 2010. години буде изнад  20 одсто.

* ГЛAС: Који су основни циљеви економске политике РС у идућем периоду?

БРКИЋ: У овој години Српска би требало да оствари раст БДП-а по номиналној стопи од 3,1 одсто и реалној од 1,4 одсто, уз инфлацију од 1,2 одсто. Надамо се наставку раста индустријске производње од шест одсто, као и задржавању броја запослених, нивоа јавне потрошње испод 40 одсто БДП-а, а очекује нас и раст извоза од 5,8 и увоза од 5,6 одсто. У овој години, први пут, РС ће имати Стратегију развоја, тако да у том погледу сви морамо да радимо више и боље, и тек онда можемо да очекујемо бољи животни стандард. Један од циљева економске политике за 2010. годину је и заштита социјално угрожених категорија становништва.

* ГЛAС: Шта ће из економско-социјалне компоненте Развојног програма Владе РС бити реализовано у 2010. години?

БРКИЋ: Из ове компоненте у 2010. години остало је 200.564.325 марака, а од продаје државног капитала очекујемо 25 милиона марака на основу камата. Овај новац сигурно ћемо алоцирати тако да што боље превазиђемо кризу и убрзамо привредни развој. Од 2007. до краја 2009. године са 391.494.014 марака финансирано је 217 пројеката. У источни дио уложено је 54,12 одсто, а у западни 45,88 одсто средстава. По пројектима одобреним за финансирање из ове компоненте до сада је издвојено 275.444.325 марака, од чега у 2009. години 137,89 милиона марака. Највише је уложено у инфраструктурне пројекте, што се наставља и у овој години. Ту су и улагања у стварање предузетничке инфраструктуре и развој малих и средњих предузећа, а сигурно да ће повољни кредити које смо добили од Свјетске банке и Европске инвестиционе банке за ове намјене бити додатни импулс нашем развоју.

Робна размјена

* ГЛAС: Какви су резултати робне размјене РС са иностранством у прошлој години?

БРКИЋ: Робна размјена РС са иностранством за 11 мјесеци 2009. године износи 4,7 милијарди марака, од чега се на извоз односи 1,52 милијарде, а на увоз 3,19 милијарди марака. Лањски извоз мањи је за 14,3 одсто, а увоз за 16 одсто него у 2008. години. Покривеност увоза извозом износи 47,6 одсто, а у структури извоза доминира прерађивачка индустрија са учешћем од 76,5 одсто, рударство са 17,4 одсто, те пољопривреда са 5,1 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.