"Јахоринa економски форум": Пољопривреда ће бити мотор развоја региона само уз отворено тржиште

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић истакао је да је Српска ове године доживјела огромну експанзију, што говори податак да је у задњих мјесец дана набављено пољоприврене механизације путем субвенција, кроз аграрни буџет, више него у задње четири године.

"Ријеч је о више од 1.000 трактора, више од 3.000 прикључака, преко 150 објеката, више од 300 складишних капацитета", навео је Минић те појаснио да је пољопривредна производња у Српској у жестокој експанзији, што се тиче квантитета, а када је у питању квалитет, помак је забиљежен у ратарству, у примјени агротехничких мјера, набавци савремене механизације.

Према његовим ријечима, иновативни елементи, заједно са повећањем обима производње, увођењем иновативних мјера, нешто што је довело до тога да ће Српска неке значајније показатеље имати на јесен.

"Већ сада процјењујемо да ћемо имати за 20 одсто већу сјетву у односу на протеклу годину, што је значајан помак", нагласио је Минић и додао да то показује да су храна и енергија у подсвијести свих грађана, посебно након сукоба у Украјини.

Говорећи о дигитализацији и иновацијама у пољопривреди, он је нагласио да Министарство има квалитетну савјетодавну службу за пољопривреднике у Српској, која им пружа све могуће услуге, не само савјетодавне, већ и конкретне, као што је подношење захтјева и друго.

Он је истакао да у Српској поред интензивне пољопривредне производње, постоји и културолошка пољопривреда која је остала на нивоу газдинства, те додао да постоји отпор на иновације.

"Ми ћемо и даље пружати могућност кориштења стручних услуга, у сасвјетодавном дијелу, те ширити број конзумената наших подстицаја и на тај начин их увести у неке савремене трендове", рекао је Минић.

Државни секретар у Министарству пољопривреде Србије Ивана Поповић истакла је да је ова година за Србију транзитна, када је пољопривреда у питању, те додала да се ради на њеној дигитализацији.

"Кроз пројекат е-аграра видјели смо да се више од 250.000 пољопривредних домаћинстава дигитално пријавило за субвенције за ову годину", навела је она и додала да у Србији постоје 34 савјетодавне канцеларије, које уједно пружају и помоћ пољопривредницима.

Према њеним ријечима, дигитализација је неопходна у пољопривреди јер се на тај начин могу повећати усјеви, суочити се са климатским проблемима, а самим тим ће се грађанима омогућити прехрамбена сигурност, јер регион има квалитетну земљу и добар потенцијал.

Потпредсједник компаније "Делез Србија" Јелена Павловић рекла је да су воће и поврће важан сегмент у продаји, тако да има добар увид у аграр Србије, самим тим што је учешће домаћег воћа и поврћа у укупној продаји 48 одсто.

Она је навела да је циљ да се тај проценат у нареднихнеколико година подигне на 60 одсто, јер у Србији постоји потенцијал за производњу воћа и поврћа.

Директор сектора воћа и поврћа "Делта аграра" Душан Божић рекао је да су они компанија која веже за себе велики број малих произвођача којима дијели своје знање, све у циљу подизања свијести пољопривредника.

Власник концепта "Буди здрав као дрен" из Дрвара Јованка Сабљић истакла је да без малог произвођача нема ни великог, те додала да је веома битно везивање малих газдинстава за агрегаторе, како би се могли даље развијати и ићи у добром правцу.

Дигитализација у области осигурања није на завидном нивоу

Увођење дигитализације у области осигурања у Републици Српској није на завидном нивоу, те је потребно да се дораде постојећа законска рјешења или усвоје потпуно нова, речено је на "Јахорина економском форуму".

Предсједник Скупштине Удружења осигуравача Републике Српске Бојан Поповић истакао је на панелу "Значај и улога дигитализације у оквиру нових законских рјешења у области осигурања" да је на тржишту осигурања у Српској доминантно учешће обавезног осигурања, што то тржиште не чини развијеним.

Поповић је навео да се остале врсте осигурања полако из године у годину развијају, те да је потребна едукација и запослених и становништва.

Он је истакао да осигуравајуће куће у Српској настоје да стигну европске трендове, али да недостаје доста тога, укључујући и нормативних рјешења.

Поповић је навео да се тренутно у Републици Српској дигиталним путем врши продаја једног или евентуално два облика осигурања и да се ради о малом броју осигурања закључених тим путем, док је традиционални вид продаје осигурања и даље најзаступљенији.

Прецизирајући да је у Српској могуће дигиталним путем купити обавезно здравствено осигурање, Поповић је рекао да је умјесто очекиваног бума, на тај начин склопљено мање од 100 полиса за годину дана, а да је на традиционални начин закључено око 20.000 полиса.

Предсједник Надзорног одбора Удружења осигуравача Србије Синиша Пратљачић констатовао је да је у Србији и Републици Српској слична ситуација када је ријеч о дигитализацији у области осигурања.

"Људи желе директан разговор, да дођу да пријаве штету, иако је то углавном могуће онлајн путем", рекао је Пратљачић, оцијенивши да ће на овим подручјима проћи доста времена док се то не промијени.

Он је истакао да дигитализација у области осигурања, осим настојања да се поједностави пословање са становништвом, омогућава лакше баратање информацијама које имају осигуравајуће куће.

Поредећи ситуацију у земљама ЕУ и Републике Српске када је у питању увођење нових технологија у области осигурања, генерални директор "Винер осигурања ВИГ" Борислав Додер рекао је да је Европа далеко одмакла у том погледу и да то, иако понекад фрустрирајуће, може бити одличан мотив за рад.

"Осигуравачи су тамо ставили клијента на прво мјесто, омогућили му да све заврши онлајн, да му регистарске таблице дођу на кућну адресу", рекао је Додер, констатујући да је за увођење тако нечега на овим просторима потребно да се промијене закони који дефинишу ову област, у првом реду дигитални потпис.

Милош Лукајић из Агенције за осигурање Републике Српске изјавио је да у Агенцији прате иницијативе Удружења осигуравача у погледу дигитализације неких процеса у осигурању.

Истичући да нека законска рјешења ни сада нису сметња дигитализацији осигурања, Лукајић је подсјетио да због специфичности уређења БиХ дио ове области осигурања регулишу закони на нивоу БиХ, попут регистрације возила, а дио Републике Српске.

"Подржавамо дигитализацију, сматрамо да ће поједини процеси бити транспарентнији, поузданији, што је нама као регулатору јако важно", рекао је Лукајић.

Он је истакао да проблем остаје дигитални потпис, који је, за сада, омогућен за неке државне институције и управне органе. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.