Извоз злата из Британије удесетостручен

Агенције
Извоз злата из Британије удесетостручен

Лондон - Велика Британија је у првој половини ове године повећала извоз злата око десет пута, јер инвеститори продају златне полуге из лондонских сефова азијским купцима, преносе агенције.

Испоруке тог племенитог метала из Велике Британије и Швајцарске, која је центар трговања компанија које прерађују злато, скочиле су на 798 тона у периоду јануар-јун, са 83 тоне у истом периоду прошле године.

Према подацима агенције за статистику Европске уније (Евростат), обим извоза се процјењује на 29 милијарди евра, што је око 30 одсто свјетске производње злата за годину дана.

Тако високи показатељи указују на значајне промјене власника злата, до којих је дошло у посљедње вријеме и чињенице да западни инвеститори не показују више тако велико одушевљење тим племенитим металом.

Велика Британија се не бави комерцијалном производњом злата, али је Лондон центар свјетског тржишта злата. Према оцјенама банкара, инвеститори и централне банке држе око 10.000 тона тог племенитог метала у градским сефовима, међу којима и у Банци Енглеске.

Обимна распродаја злата изазвала је пад његове вриједности за 26 одсто од почетка године, и спуштање цијене на трогодишњи минимум од 1.180 долара за фину унцу.

Истовремено је снижење котација стумулисано повећањем тражње из азијских земаља. Конкретно, тражња у Кини је, према подацима Удружења произвођача злата, од јануара до јуна повећана за 54 одсто у односу на исти период лани.

Просјечан дневни обим трговања златом у Лондону у јуну је достигао максимални показатељ за 12 година - 900 тона, или 39 милијарди долара. Тај раст је био условљен великом тражњом, нарочито из Кине и Индије.

Тренутна ситуација на тржишту злата показала се профитабилном за швајцарске компаније за прераду, као што су Металор, Памп, Валкамби, наводи Фајненшл тајмс. Они из лондонских сефова добијају велике полуге од по 400 унци и прерађују их у мање, у складу са жељама купаца из Азије.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана