Извоз у Украјину у години сукоба повећан скоро шест пута

Милијана Латиновић
Извоз у Украјину у години сукоба повећан скоро шест пута

БАЊАЛУКА - У години коју је обиљежио сукоб у Украјини, БиХ је у ту земљу пласирала скоро шест пута већу количину различите робе у односу на годину раније, док је увоз био мањи.

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ лани је у Украјину пласирано 10,89 милиона килограма разних производа, међу којима највише неорганских хемијских производа, машина, возила, производа од челика, те фармацеутских производа, укупне вриједности 16,26 милиона марака.

Годину раније, у Украјину је пласирано 1,9 милиона килограма робе вриједности око девет милиона марака.

У Спољнотрговинској комори БиХ за “Глас” појашњавају да је основна разлика када је ријеч о извозу у Украјину то што се у 2021. години по тарифном броју 28 извоз односио на анорганске киселине, соли тих киселина и умјетни корунд.

- У прошлој години извоз по тој тарифној глави односио се на комерцијални амонијев карбонат, умјетни корунд и остале анорганске киселине. Основна разлика је у извозу амонијевог карбоната у вриједности од девет милиона марака у прошлој години, а нисмо га извозили у 2021 - објаснили су у Спољнотрговинској комори.

Према ријечима хемичара амонијев карбонат је органско једињење које се производи у хемијској индустрији, подсјећа на кристале шећера, а топи се на 50 степени Целзијуса и раствара на амонијак, угљен диоксид и воду, а растворљив је у води. Сматра се да је амонијев карбонат био претеча модерних прашкова за пециво, а осим тога користи се у пољопривреди за сузбијање гљивичних обољења култура, због чега не чуди пласман у Украјину имајући у виду да та земља има велике засаде пшенице.

У веома малим концентрацијама повећава киселост хране и користи се у прехрамбеној индустрији, међутим у огромним количинама та супстанца је веома токсична, гризе за очи и у већим концентрацијама може да изазове смрт.

Када је ријеч о увозу робе, према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ лани је из Украјине стигло 13,7 милиона килограма робе, у којој су предњачила уљана сјемена, дрво, масноће и фармацеутски производи, укупне вриједности 36,04 милиона марака.

У 2021. години у БиХ је из Украјине стигло 19,5 милиона килограма робе укупне вриједности 37,98 милиона марака.

Предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић рекао је да су Српска и Украјина и прије сукоба имале веома скромну робну размјену.

- Свега 0,1 одсто од укупне робне размјене РС са иностранством је размјена са Украјином. Ако само то посматрамо, РС и не би имала неких значајних посљедица од руско-украјинског сукоба, међутим индиректно се све то одражава јер наш највећи спољнотрговински партнер је ЕУ, а они су најдиректније погођени сукобом по питању енергетике и других облика сарадње - рекао је Ћорић.

Фармацеутска индустрија

Потпредсједник Привредне коморе ФБиХ Мирсад Јашарспахић рекао је за “Глас” да је према његовим сазнањима у прошлој години домаћа фармацеутска индустрија имала јако тржиште у Украјини.

- Сукоб у Украјини је имао индиректан утицај на цијели Балкан. Европски главни играчи на тржишту су дијелом због бизниса, а дијелом због политике одлучили да се окрену најближим, а поузданим партнерима и ту се указала шанса за нас. Наше фармацеутске компаније имале су тамо сигурно тржиште у прошлој години - рекао је Јашарспахић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана