Извоз прави пут за опоравак РС
БAЊA ЛУКA - С обзиром на то да водеће свјетске економије почињу да показују прве знакове изласка из рецесије, Република Српска може да прати свјетски опоравак и то у сектору извоза, рекао је "Гласу Српске" предсједник Удружења економиста "SWOT" Саша Грабовац.
Иако се у свијету појављују први сигнали економске стабилизације, Грабовац каже, да се прави опоравак очекује 2010. године.
- РС и БиХ свијет прате са закашњењем, а знакови опоравка код нас биће видљиви најприје у извозно оријентисаним гранама привреде као што су дрвна, текстилна, металска индустрија... - рекао је Грабовац.
Њемачка, Француска, Грчка, Португалија у другом тромјесечју ове године биљеже раст БДП-а, укупну привредну активност и пад незапослености, па су ови резултати вратили наду у опоравак цијеле еврозоне.
Грабовац истиче да јасно да ће на резултате пословања наших извозних предузећа утицати опоравак земаља у које они извозе.
- Aко се опоравља привреда Њемачке, а неко од наших предузећа тамо извози, може се очекивати да ће то предузеће прије него друга осјетити ефекте опоравка свјетске привреде - објаснио је Грабовац.
Економисти кажу да се настанак кризе, па тако и излазак из ње "прелива", а РС на свјетске токове реагује у принципу са три мјесеца закашњења.
С друге стране, највећи пад БДП-а забиљежиле су балтичке земље, Литванија, Естонија, Летонија те Мађарска, Румунија и Холандија. У тим источноевропским земљама незапосленост и даље расте.
Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) повратак привредном расту у региону средње и источне Европе очекује тек током 2011. и 2012. године, када се обнови потражња на главним извозним тржиштима у еврозони.
У Србији почетак опоравка привреде предвиђају за крај ове године, те да ће се највјероватније значајнији привредни развој остварити тек 2011. године. Хрватска привреда послије пада бруто друштвеног производа од 6,7 одсто, почетак изласка из кризе не очекује прије половине идуће године.
Привреда
Економисти кажу да енергетски и финансијски сектор РС тренутно трпе мање посљедице кризе него грађевинска, дрвна и металска индустрија. За разлику од текстилне и кожарске индустрије, објашњавају, које највише осјећају посљедице свјетске економске кризе и имају проблема са ликвидношћу и одржавањем производње, енергетски и финансијски сектор РС за сада су у много бољој позицији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
