Извоз пелета и цијепаног дрвета никад лошији: Купци из ЕУ неповратно изгубљени

Анита Јанковић Речевић
Извоз пелета и цијепаног дрвета никад лошији: Купци из ЕУ неповратно изгубљени

БАЊАЛУКА - Потражња за пелетом и огревним дрветом како на домаћем тако и на страном тржишту веома је лоша, а осим топле јесени главни разлог извоза на кашичицу јесу, тврде домаћи произвођачи, изгубљени купци у Европској унији који су лани, када је БиХ спустила рампу за пласман огрева, пронашли нове добављаче.

Предсједник Асоцијације сертификованих произвођача пелета у БиХ Горан Ивановић рекао је за “Глас” да на прагу гријне сезоне домаће фирме имају веома мало упита купца те је самим тим и продаја лоша.

- Дани су топли, а и прошла зима је била доста блага па је купцима остало пелета, а сада су само докупили дио. Када захлади вјероватно ће доћи до наглог раста тражње, али и то ћемо вјероватно амортизовати врло брзо јер имамо капацитете. До проблема може доћи једино ако зима почне нагло па се онемогући сјеча у шуми и тада не бисмо имали сировине. Цијена тоне пелета ове сезоне креће се од 500 до 580 КМ, што је реалан износ у односу на трошкове које имамо - навео је Ивановић.

Додаје да су ипак највећи проблем изгубљени купци на тржиштима Италије, Словеније, Аустрије које не могу да врате.

- Веома споро успостављамо контакте са купцима које смо изгубили због забрана извоза пелета током прошле године. С друге стране, Европска унија је успјела подићи своје производне капацитете. Они су ове године инсталирали капацитете од два и по милиона тона, што ће нама и у годинама које долазе свакако правити проблеме. Усљед свега тога потражња на ино-тржишту пала је и до 40 одсто - рекао је Ивановић и навео да има произвођача који су због смањене потражње затворили производне погоне.

Директор предузећа за производњу пелета “Енса” из Српца Ранко Сладојевић каже да извоза ове сезоне практично и нема.

- Извоз се свео отприлике на један камион мјесечно у Словенију што је занемарљиво. У Италију више уопште не пласирамо робу. Нисмо конкуренти цијеном, а и изгубили смо купце које не можемо вратити јер су се људи морали сналазити код других добављача. Остали смо без значајног дијела тржишта ЕУ, забрана пласмана нам је много одмогла - прича Сладојевић.

Он сматра да пад потражње на домаћем тржишту захтијева дубљу анализу.

- Треба видјети шта су стварни разлози. Један је сигурно нагли скок цијена сировине па самим тим и пелета због чега је дио купаца прешао на топлотне пумпе и друге енергенте. У разговору са колегама чујем да се веома слабо продају и пећи за пелет што значи да нових потрошача нема - рекао је он. 

Тешка ситуација је и када је ријеч о продаји цијепаног дрвета које по палети кошта у просјеку око 230 КМ.

- На прагу сезоне немам ниједну наруџбу. То се није никад десило откако радим овај посао, а то је дуже од двије деценије. Имам десет великих купаца из иностранства који су прије мјесец стопирали наруџбе јер тврде да су им складишта пуна. Тако је и код других колега, не знамо шта да радимо - рекао је за “Глас” потпредсједник Удружења дрвопрерађивача дрвних сортимената ниже вриједности РС Ђорђе Бркић.

Да проблема у дрвној индустрији не мањка показују и подаци Републичког завода за статистику према којима је у Српској за осам мјесеци ове године произведено 9,5 одсто мање разних шумских сортимената, док је продаја склизнула за 12,4 одсто. Секретар Удружења шумарства и дрвопрераде у Привредној комори РС Игор Андрић рекао је да оваква ситуација са производњом дрвних сортимената није задовољавајућа и да представља 61 одсто од годишњег плана.

- Проблеми су недостатак радне снаге те повећање цијена енергената, посебно у посљедња два мјесеца - навео је Андрић.

Трупци

Горан Ивановић каже да им извоз трупаца, који је дозвољен од почетка августа, прави значајне проблеме у производњи.

- Велика је штета за комплетну дрвну индустрију да се извози сирово дрво, без претходне обраде јер тиме не упошљавамо домаћи кадар и не правимо финалне производе који постижу већу цијену. Недостатак сировине јесте проблем који се понавља годинама и ситуација је све гора - казао је Ивановић.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана