Извоз из Српске лани смањен за 4,6 одсто: Прерађивачка индустрија извукла најдебљи крај
БАЊАЛУКА - Република Српска је током прошле године извезла робу у вриједности од 5,185 милијарди КМ, што је за 4,6 одсто мање него 2022. године, а главни разлог пада је, тврде упућени, криза на тржишту Европске уније.
Према подацима Завода за статистику Републике Српске, увоз је лани био тежак 7,040 милијарди, што је за 1,9 одсто мање него 2022. године.
- Спољнотрговински дефицит је износио 1,855 милијарди КМ, док је покривеност увоза извозом била 73,6 одсто - показују подаци према којима се највише извозило у Србију и Хрватску.
Статистичари су израчунали да је календарски прилагођена индустријска производња у Српској 2023. године у поређењу са 2022. године била мања за 3,2 одсто.
У подручју Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација забиљежен је раст од пет одсто, док је у подручју Вађење руда и камена забиљежен пад од 1,9 одсто, а у подручју Прерађивачка индустрија пад од 6,6 одсто.
Предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић рекао је за “Глас Српске” да коначни резултати за прошлу годину показују негативне трендове и то у више параметара, а између осталог, и у спољнотрговинској размјени.
- Криза у Европској унији и земљама окружења имала је ефекте и на привреду Српске. Смањен је увоз и извоз, а покривеност извозом од 73,6 одсто била је најмања у посљедњих неколико година - рекао је Ћорић.
Највећи пад забиљежен је у прерађивачкој индустрији, а погођена је и производња намјештаја и хемикалија.
- Велики пад је забиљежен и када је ријеч и о производњи коже и обуће. Највеће извозне гране имале су и највећи пад. Наша привреда је тако структурирана да ради за велике фирме и купце из иностранства тако да смо на крају ланаца снабдијевања и прва криза која се јави погађа наша предузећа - рекао је Ћорић.
С друге стране, директор Републичког завода за статистику Дарко Милуновић рекао је да је Српска, упркос бројним изазовима, лани сачувала стабилност, обезбјеђујући и даље привредни раст, као и благи раст животног стандарда, уз успоравање раста цијена.
Додао је да стопа незапослености најнижа у историји, као и да запосленост и даље има рекордне цифре, те да је спољнотрговинска размјена прилично стабилна.
Према његовим ријечима, индустријска производња благо успорава, али се показатељи посљедњих мјесеци поправљају што улива оптимизам.
- Оно што од показатеља не можемо оцијенити као оптимистично јесте лошија демографска слика - рекао је Милуновић.
Према његовим ријечима, индустријска производња Српске у децембру 2023. у односу на новембар исте године, биљежи раст од 1,4 одсто, што охрабрује када се у обзир узме прошлогодишњи пад исте производње због успоравања економског раста на том плану у еврозони.
Нагласио је да је просјечна инфлација лани износила седам одсто, док је забиљежен реални раст просјечне плате у Српској, која је само у децембру прошле године износила 1.304 КМ.
- Просјечан раст броја запослених у 2023. години у односу на лани износио је 1,3 одсто или у апсолутном износу од око 4.000, што је за Српску коректно - казао је Милуновић.
Прогнозе
Перо Ћорић истиче да ове године очекују мању потражњу робе, прије свега из области индустријске производње.
- Планови за 2024. годину су песимистични, јер многа предузећа имају и до 20 одсто мање уговоре и се поставља питање како ће завршити годину која је тек почела, односно какви ће ти бити резултати који би задовољили привреднике, али и државу у цјелину - рекао је Ћорић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
