Извоз гљива три пута већи од увоза
БАЊАЛУКА - БиХ је у прва четири мјесеца ове године на инострано тржиште пласирала гљиве у износу 5,8 милиона марака што је три пута више у односу на вриједност увезених тих шумских плодова.
Спољнотрговинска размјена шумских плодова једна је од ријетких гдје БиХ биљежи суфицит, што потврђује податак да су од јануара до краја априла увезене гљиве вриједне 1,8 милиона КМ.
Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ у укупном извозу доминирају сушене јестиве гљиве са око 95 одсто учешћа, на пласман смрзнутих гљива односи се 3,7 одсто, а преостали проценат од укупног износа односи се на извоз свјежих гљива.
Подаци коморе показују да у прва четири мјесеца није било спољнотрговинске размјене шампињона, нити конзервираних гљива.
- Кључна извозна тржишта сушених јестивих гљива су Швајцарска, Њемачка, Француска, Италија и Данска, док се смрзнуте гљиве углавном пласирају на тржиште Словеније, Италије и Пољске - навели су у Спољнотрговинској комори БиХ.
Потпредсједник Спољнотрговинске коморе Немања Васић каже за “Глас Српске” да је сваки извоз драгоцјен.
- Треба да искористимо природна богатства која имамо, а гљиве као природни шумски ресурс су поприлично искоришћене. Познато је да је БиХ уз Бугарску једна од ријетких земаља која има здраве шумске гљиве специфичног укуса. Занимљиво је да Италија купује шлепер наших гљива па их мијеша са неким другим, односно са нашим гљивама поправљају квалитет осталих гљива - истакао је Васић.
Додао је да се сакупљањем шумских плодова претежно бави сеоско становништво у БиХ које на тај начин надопуњује кућни буџет. Васић каже да то што извоза и увоза шампињона у прва четири мјесеца није уопште било, не треба да чуди, јер вјештачки узгојене шампињоне имају и други, а здраве и квалитетне шумске гљиве ријеткост су у земљама у свијету.
Власник једног зворничког предузећа за откуп љековитог биља и шумских плодова Младен Мијатовић каже за “Глас Српске” да годишње у просјеку откупи око 600 тона шумских гљива.
- Интересовање за сакупљање шумских гљива је огромно, а посљедњих неколико година и цијена је солидна и креће се и до осам марака по килограму свјежих гљива прве класе - рекао је Мијатовић, додавши да највише откупљују смрчак, вргањ, лисичарке и црну трубу.
Говорећи о пласману гљива, Мијатовић истиче да откупљене гљиве прерађују у складу са жељама купаца из западне Европе.
- Прерађујемо гљиве у складу са жељама купца, сушимо, замрзавамо или сијечемо - појаснио је Мијатовић.
Вргањи
Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ највећи пад у извозу гљива биљеже вргањи.
Подаци показују да су од јануара до краја априла ове године извезени вргањи у вриједности од свега 4.228 марака, док је у истом периоду лани пласман тих гљива у иностранство био “тежак “ 71.941 КМ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
