Извоз гљива 13 пута већи од увоза
БАЊАЛУКА - БиХ је на страно тржиште током седам мјесеци ове године пласирала гљиве вриједне више од три милиона марака, што је 13 пута више у односу на оне које су стигле из иностранства.
Спољнотрговинска размјена шумских плодова једна је од ријетких гдје БиХ биљежи суфицит, што потврђује податак да су од јануара до краја јула увезене гљиве вриједне око 240.000 КМ.
Подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ показују да је током ове године, јестивих гљива и тартуфа највише пласирано у Словенију и то у количини већој од 71.000 килограма, а у вриједности од око 690.000 марака.
- БиХ је током ове године јестиве гљиве и тартуфе пласирала још и на тржиште Италије, Шпаније, Француске, Њемачке, Хрватске, Аустрије, Белгије, Румуније, Пољске, Холандије, Гане и Мађарске - подаци су УИО.
Секретар Удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије при Привредној комори Српске Драган Шепа казао је за “Глас Српске” да је БиХ препознатљива по производњи гљива.
- Привредна друштва у Српској, али и ФБиХ су препознатљива по производњи гљива и по откупу, као и даљој преради финалних производа које пласирају на инострана тржишта. Производња је квалитетна, па самим тим расте и потражња - рекао је Шепа.
Додао је да је у периоду након пандемије вируса корона дошло до раста тражње за органским производима.
- Многе наше куће и привредна друштва у Српској су сертификована као органски произвођачи и они имају сигуран пласман на друга тржишта - казао је Шепа.
Власник зворничког предузећа за откуп љековитог биља и шумских плодова “Смрчак” Младен Мијатовић каже за “Глас” да је откуп ове године био много мањи него лани.
- То се догодило због климатских услова, па није било довољно робе. Цијене у извозу су биле мање за десет до 15 одсто него лани - рекао је Мијатовић и додао да цијена зависи од квалитета. Истакао је да откупљују смрчак, лисичарке, црну трубу, али је вргањ ипак најтраженији.
Проблем је, како каже, што је веома тешко наћи радну снагу за сакупљање шумских плодова.
- За десет година неће имати ко да сакупља гљиве, јер нема народа - казао је Мијатовић.
Сакупљањем шумских плодова претежно се бави сеоско становништво у БиХ које на тај начин надопуњује кућни буџет.
Србија
Подаци Управе за индиректно опорезивање показују да је БиХ током седам мјесеци ове године највише увезла гљива из Србије.
- Из Србије је увезено око 16.000 килограма гљива у вриједности већој од 93.000 марака. Осим тога, гљиве су стизале и из Хрватске, Италије и Мађарске - подаци су УИО.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
