Извоз два и по пута већи од увоза
БAЊA ЛУКA - Без обзира на то што производња обловине у Републици Српској у првих шест мјесеци ове године биљежи пад за 16,6 одсто у односу на исти период лани, извоз дрвета из Српске већи је за два и по пута него увоз, казао је секретар Удружења прераде дрвета у Привредној комори РС Лазо Шиник.
Он истиче да је свјетска економска криза довела до мање потражње обрађених дрвних сортиманата, а самим тим и до смањења производње у шумарству.
Према подацима Завода за статистику РС, у јуну се на залихама налазило 221.655 метара кубних обловине.
- Продаја ових сортимената у првој половини 2009. године мања је за 17,4 одсто него прошле године у истом периоду - подаци су републичког Завода за статистику.
Производња шумских сортимената у јуну ове године, према подацима Завода за статистику, била је већа за 2,4 одсто него у истом периоду лани, док је продаја сортимената у јуну 2009. године била мања за 6,7 одсто него јуна прошле године.
- Увоз обловине из Aустрије и земаља окружења утицао је на то да се смањи њена производња и продаја код нас. Дрво и дрвне прерађевине из РС највише се извозе у Италију, Србију, Хрватску и Словенију - рекао је Шиник.
Он каже да су дрвни прерађивачи тражили да се смањи цијена обловине, како би се тражња за дрветом повећала, али да до тога није дошло.
- Цијене трупаца у зависности од класе остале су на нивоу прошлогодишњих, иако су прерађивачи захтијевали да се цијене врате на ону с почетка 2008. године. У односу на тренутну цијену, то смањење износило би око десет одсто - казао је Шиник и нагласио да су, без обзира на кризу, домаћи прерађивачи остали конкурентни квалитетом и цијенама својих производа у односу на земље окружења.
У ФБиХ укупна производња шумских сортимената у првих шест мјесеци 2009. у односу на исти период 2008. године мања је за 234.000 кубних метара или 24,4 одсто. Производња сортимената од четинара мања је за 39 одсто, а од лишћара мања за 18 одсто.
- Укупна продаја шумских сортимената у првом полугодишту ове године у односу на исти период прошле године мања је за 30,6 одсто. Продаја сортимената од четинара мања је за 42,4 одсто, а лишћара за 19 одсто - стоји у извјештају Завода за статистику ФБиХ.
Репрограм
Лазо Шиник каже да је репрограм обавеза према Електропривреди за утрошену електричну енергију дрвопрерађивача, који је понуђен у сарадњи са Министарством индустрије, енергетике и рударства, прихватљиво рјешење за већа предузећа.
- Тражен је репрограм на 36 мјесеци са грејс периодом и он би се односио на обавезе доспјеле на крају прошле године - рекао је Шиник.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
