ИТ стручњаци извезли паметна рјешења тешка пола милијарде
БАЊАЛУКА - Једна од ријетких дјелатности у којима БиХ остварује суфицит у размјени са свијетом је ИТ (информационе технологије) сектор, о чему свједоче подаци према којима је вриједност извоза компјутерских услуга лани премашила пола милијарде марака, док су у истом периоду страни стручњаци домаћем тржишту продали тек око 51 милион КМ својих паметних рјешења.
Централна банка БиХ у оквиру процјена платног биланса на основу расположивих изворних података врши процјене увоза и извоза услуга и њихових подкомпоненти, између осталог, и за телекомуникацијске, компјутерске и информацијске услуге.
- Вриједност извоза компјутерских услуга у 2022. години износила је 544,54 милиона КМ, а у 2021. 396,67 милиона марака. Када је ријеч о увозу, БиХ је лани увезла компјутерских услуга у вриједности од 51,07 милиона марака, а у 2021. 47,84 милиона КМ - истакли су у Централној банци БиХ и нагласили да не располажу подацима о којој специфичној врсти услуга се ради.
У Министарству за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС кажу да је, када је у питању извоз, ИТ сектор најбрже растућа индустрија у Српској.
- Најбржа стопа раста извоза је управо у области ИТ услуга иако вриједност извоза у тој грани није највиша јер други сектори остварују веће вриједности извоза. Нажалост, ИТ сектор је недовољно развијен у Српској и БиХ, али постоји значајан потенцијал развоја те индустрије на укупни привредни раст. Истраживања показују да раст издвајања за ИТ индустрију доводи до раста БДП-а од два одсто - рекао је помоћник министра за информационо друштво Денис Туркановић и додао да даљи развој ИТ сектора захтијева и већа улагања у људске потенцијале.
Да је мањак стручног кадра препрека за озбиљнији развој ИТ сектора у Српској и БиХ, сматра и сувласник и технички директор бањалучке компаније “Еаст Цоде” Саша Матић.
- Већ сада нашем тржишту недостаје квалитетних, стручних радника, а плате сениор програмера иду и до пет, шест хиљада марака. Има доста приучених радника и ко има афинитета, за годину може постати солидан у овом послу, с тим да технологије толико брзо напредују и да, ако се додатно не усавршавају и не уче самостално, не могу много постићи - казује Матић и додаје да су одлично познавање енглеског језика и вјешт рад на компјутеру основне квалификације које морају имати ИТ стручњаци.
Он је истакао да на глобалном тржишту постоје бројни послови за које мањка радника те да БиХ има велики потенцијал за развој ове индустрије.
- Да је простор за развој огроман, показују и подаци из Србије, гдје је лани вриједност извоза ИТ услуга била већа од двије милијарде евра. ИТ сектор је индустрија будућности јер нам данас софтвер треба за све и наше компаније извозе углавном услуге које се тичу израде разноврсних софтвера, од области логистике, ауто-индустрије, пољопривреде, широк је спектар. Једини проблем је што ријетко које од наших предузећа има директан уговор са страним компанијама, углавном смо подизвођачи - објашњава Матић.
Према подацима АПИФ-а, лани су у Српској новооснована 53 пословна субјекта у области рачунарског програмирања, а годину раније њих 38.
Проблеми
Саша Матић каже да је највећи потенцијални проблем предузећа у ИТ сектору што су сви уговорени послови краткорочни.
- Главни недостатак је што се сви ти послови уговарају на период од три мјесеца до годину дана. Ријетке су компаније које имају уговорен посао, на примјер, на пет година, да су у том смислу сигурне, тако да, иако се доста фирми отвара, значајан број их се и затвара - рекао је Матић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
