Истрага око “Гаспрома”: Борба против монопола или за мање цијене?

Брисел разматра три случаја кршења конкуренције у централној и источној Европи.

Наводно, подијеливши тржишта, “Гаспром” је отежавао слободне испоруке гаса у земље ЕУ, спречавајући конкуренте да дођу на тржиште, а он је формирао неправедне цијене, повезавши их са цијенама нафте.

Алексеј Громов, замјеник генералног директора Института енергетске стратегије, сматра да иза свега стоји - цијена гаса.

Он вјерује да је то повезано са покушајем Европе да изврши притисак на “Гаспром” с циљем промјене формирања цијена, зато што се посљедњих неколико година цијена руског гаса стабилно налази међу највишим у Европи.

Европљанима таква ситуација не одговара, узимајући у обзир тешку кризну ситуацију у економији еврозоне.

Еврочиновници годинама инсистирају на цјеновним уступцима руске компаније.

У јесен протекле године извршени су претреси у канцеларијама европских филијала “Гаспрома”.

Формални повод је “кршење антимонополног законодавства”. Према незваничним подацима, контролу је иницирала Влада Литваније, с којом је “Гаспром” више пута имао спорове због цијена.

Сада су европске власти одлучиле да прибјегну строжим мјерама – да оптуже сам “Гаспром” - наводе руски медији.

Експерти сматрају да је интересовање Еврокомисије посљедица чињенице да у низу тржишта доминира учешће “Гаспрома” у испорукама гаса.

У неким земљама његов удио износи скоро 100 одсто!

У низу земаља источне и централне Европе “Гаспром” је доминантна компанија, али, разлог је рационалан - те земље не могу да нађу друге добављаче енергената.

Што се тиче цјеновне политике, руководство “Гаспрома” истиче да примијењени принципи формирања цијена одговарају стандардима које користе други произвођачи и извозници гаса.

Посебно се истиче да је “Гаспром” руска компанија и зато је ван јурисдикције власти ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.