Исток у ЕУ - Хрватска је најгора
Загреб - Хрватска је од стицања независности постигла најслабије привредне резултате међу осам бивших социјалистичких држава које су сада чланице ЕУ.
Од 1990. до 2012. године, хрватски бруто домаћи производ (БДП) порастао је само 7,9 одсто, пише ријечки "Нови лист", позивајући се на истраживање објављено у часопису "Економија", у издању загребачког економског факултета.
Поређења ради, Пољска је у истом раздобљу свој БДП готово удвостручила.
Другим ријечима, хрватска привреда је у комунистичком систему расла по просјечној стопи од пет одсто годишње, а у посљедње 22 године само 0,7 одсто.
Истина, многи грађани имају осјећај да је животни стандард порастао знатно више, али аутори истраживања, Густе Сантини и Сандра Бебек, упозоравају да је то постигнуто прије свега због задуживања земље у иностранству. Дугови су расли неколико пута брже од привреде.
Прецизније, Хрватска је тек 2003. успјела да достигне ниво БДП-а из 1990. године.
Врхунац је постигла 2008. када је привреда била 21 посто већа, а број запослених је безмало достигао предратни ниво. Међутим, од почетка кризе привреда опет иде уназад. Хрватска је 2012. имала двоструко више пензионера и незапослених него 1990. године, а запослених 11 одсто мање.
Данас тек сваки други радно способни грађанин има запослење, по чему је Хрватска на дну ЕУ. Аутори сматрају како су за тај "трагичан биланс хрватске независности" прије свега одговорне власти.
"Дугогодишња владавина ХДЗ-а и СДП-а довела је до трајног неуспјеха, уништавајући готово све гране хрватске привреде", тврде Сантини и Бебек у оштро интонираном чланку.
Они кажу да рат не може бити разлог заостајања Хрватске за другима, јер је престао прије више од 17 година, а највећи дио стагнације и штета догодили су се након рата.
Хрватска је након 1990. споро напредовала зато што је лоше извела приватизацију и водила је лошу економску, монетарну и курсну политику, сматрају аутори.
Курс домаће валуте, куне, већ 20 година је прецијењен, што је онемогућило конкурентност хрватских предузећа у односу на страна. Штавише, такав курс један је од кључних разлога за систематско пропадање домаће индустрије, радних мјеста и извоза.
Од високо позициониране индустријске земље, Хрватска је постала трговачка и потрошачка економија, у којој је увоз растао двоструко брже од извоза. Тај мањак у трговинском билансу Хрватска није могла да покрије туристичким и другим приходима, па је морала много да се задужује.
Аутори предлажу хрватским владама да им политички приоритет постане поновна индустријализације земље и запошљавање. Они, међутим, упозоравају да ЕУ - у коју је Хрватска ушла у "изразито неповољном тренутку", ограничава могућност самосталне економске и монетарне политике.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
