Источна Европа склона презадуживању

Глас Српске
Источна Европа склона презадуживању

ЛОНДОН - Финансијска криза истакла је недостатке модела раста у источној Европи, гдје су се земље превише ослањале на иностране банке и прилив капитала, те су због презадужености постале рањивије у току рецесије, наводи се у јуче објављеном годишњем извјештају Европске банке за обнову и развој (EBRD), пренијеле су агенције.

Економисти EBRD-а утврдили су да су земље источне Европе посебно подстицале процват кредитирања, прекомјерног задуживања и тренда задуживања у страној валути.

Из EBRD-а предлажу да се "склоност задуживању у страној валути ријеши кроз макроекономске мјере, регулативу и стварање правног оквира и тржишне инфраструктуре који би подупирали финансирање у домаћој валути.

Источна Европа је међу регионима који су најтеже погођени кризом, са знатно сниженим стопама раста и буyетима који су приморали дио земаља у региону да се обрате за помоћ Међународном монетарном фонду (ММФ), Свјетској банци и Европској унији.

Поред источне Европе, недостатке постојећих модела раста криза је истакла и у земљама богатим ресурсима које се даље простиру на исток, попут Aзербејyана, Казахстана, Русије и Туркменистана.

EBRD тим земљама с растом заснованим на приходима од природних ресурса савјетује да ојачају индустријску базу и тиме повећају своју отпорност за вријеме кризе.

Развојну банку посебно су критиковале неке од 60 земаља акционара, јер није упозорила земље источне Европе, а ни оне из средње Aзије на опасности излагања прекомјерном задуживању у страној валути прије него што је финансијска криза лани достигла врхунац.

Марио Драгхи

Члан Европске централне банке и гувернер Италијанске банке Марио Драгхи позвао је свјетске владе да појачају потрошњу или смање порезе. Драгхи, који је на челу и Финансијског форума стабилности, групе која дјелује као регулатор за избјегавање будућих криза, упозорио је како би европске економије, ако наставе са оваквим вођењем фискалних политика, могле да стагнирају до средине сљедеће године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана