Исланд се спасао тако што је “убио” банке
Ледено острво на ободу Арктика, које је 10 квартала заредом претрпело сманивање БДП-а, изненада се нашло на стабилној путањи. Стабилност је услиједила послије седам квартала раста у просјеку 2,5 одсто годишње, чиме се може похвалити мало која европска држава.
Стопа незапослености је опала на нешто испод пет одсто и повјерење се враћа. BBC пише да је опоравак од економске кризе доказује какав је карактер Исланђана.
“У суштини смо и даље нација пољопривредника и рибара”, каже предсjедник Исланда Олафур Гримсон, који је на функцији од 1996. и који је два пута одбијао да потпише закон којим би Британији било исплаћено скоро три милијарде евра дуга када је пропао банкарски сектор Исланда, приморавши британски владу да обештети своје штедише који су имали рачуне у банци “Ајссејв”.
“Економија није ехо банака. То је заједница народа. Ако се он не осjећа снажно, потпуно је небитно коју пореску мjеру усвојите”, каже Гримсон.
Међутим, није све прошло тако безболно - напротив. Макроекономска статистика крије како стварно живе обични Исланђани. Већи порези, кресање трошкова и талас одузимања имовине многе је довео до очаја. Хиљаде људи који су укњижили хипотеку у страним валутама када је исландска круна била јака одједном су открили да њихова имовина вриједи много мање, а да се сума коју враћају - увећала.
“Отплаћивао сам 150 мјесеци и дугујем много више него што сам позајмио. Позајмио сам 35 хиљада евра, а сада дугујем 57 хиљада. А већ сам отплатио скоро 30 хиљада евра за ових 12 и по година”, каже IT специјалиста и ловац на ирвасе Теодор Магнусон.
Крах највећих исландских банака 2008. повукао је за собом јавне финансије и изазвао најгору економску кризу од Другог свjетског рата. Вредност круне је опала за 50 одсто, незапосленост, до тада непозната појава, порасла је на 10 одсто, а новац се одливао из земље алармантним темпом.
Међутим, Исланђани су одлучили да се против кризе боре на сопствени, јединствен, и донекле необичан начин. Уведена је контрола капитала - забрањена на јединственом тржишту Европске уније - као би се зауставио одлив готовине. Уведено је скоро 100 нових пореза и скресана потрошња, а влада је пустила приватне банке, које су изазвале кризу, да се угасе. Инвеститори су изгубили све, што је значило и да порески обвезници нису оптерећени банкарским дугом.
Одмах је услиједио одговор. Исланд је постао отпадник међународне финансијске заједнице и његов кредитни рејтинг је снижен на безвриједан. Међутим, усред мрачне и хладне зиме 2010, нешто се догодило. Исландски извозници, који су се мучили да ангажују квалификовани кадар, јер су их банке које дају бонусе деценију отимале, добили су инжењере, научнике, ИТ стручњаке и интелектуалце који су им били потребни.
Предсједник Исланда поручује да Британија може учити из искуства Исланда тако што ће прекинути зависност од банкарства и финансија, који одвлаче таленте од продуктивнијих дјелова економије. У анализи британског јавног сервиса се наводи да је Исланд на више начина жртва свог успјеха. Његов животни стандард је и даље веома висок и, како би га сачувао у свијету постекономске кризе, многи раде два или три посла. А радна недјеља од 60-70 часова није необична појава.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
