Ирској ипак потребна помоћ ЕУ и ММФ-а

Глас Српске
Ирској ипак потребна помоћ ЕУ и ММФ-а

ДAБЛИН - Ирска ће вјероватно узети зајам од Европске уније и Међународног монетарног фонда (ММФ) тежак више десетина милијарди евра, рекао је јуче гувернер Ирске централне банке Патрик Хонохен.

Он је послије разговора са финансијским стручњацима из Брисела и Вашингтона у Даблину, рекао да очекује да његова земља прихвати финансијску помоћ Европске уније и Међународног монетарног фонда (ММФ), пренио је Танјуг.

- Очекујемо да ће преговори бити ефикасни и да ће позајмица из кризног фонда бити доступна, те да ће нам се наћи на располагању у случају потребе - рекао је Хонохан истичући да је ријеч о позајмици од неколико десетина милијарди евра.

Тим ЕУ и ММФ-а јуче је у Даблину започео процјену стања у земљи чији је дуг достигао 100 милијарди евра, а очекује се да би овај процес могао да заврши одлуком о пакету помоћи, упркос досадашњем одбијању Даблина да то прихвати.

Званичници Ирске и Европске уније обећали су јуче да ће стабилизовати банке које су центар ирске финансијске кризе и да ће спријечити да се криза прошири на остале земље ЕУ.

Влада Ирске је, од почетка кризе, под државно окриље ставила три банке и намјерава да их преузме још неколико.

У акцији спасавања банака, која већ износи 45 милијарди евра, подићи ће дефицит државе за 2010. годину на чак 32 одсто бруто друштвеног производа, што је десет пута више од лимита које је предвиђен за државе чланице ЕУ.

Влада у Даблину данима тврди да јој није потребна помоћ ЕУ, али све већа сумња у способност Ирске да плати своје рачуне подигла је каматне стопе за ирске државне обвезнице.

Приоритет ЕУ је да се не дозволи паника на тржиштима, која би се потенцијално могла проширити. Послије Ирске, под удар кризе, прво би могла би да дође Португалија, једна од најмањих чланица еврозоне. Много већу забринутост изазива Шпанија, која је такође у незавидном положају.

Меркел

Њемачка канцеларка Aнгела Меркел рекла је јуче да договор за рјешење будућих криза у еврозони мора да подразумијева учешће кредитора у трошковима.

- За мене је питање принципа у којој мјери политичари очекују од тржишних учесника да буду одговорни за ризике које преузимају. У реалном свијету то је случај код сваког пословног човјека. A нико досад није успио да ми објасни зашто то не би био случај кад је ријеч о државама - казала је Меркел.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана