Инвеститори са запада селе у Србију и Хрватску
ЗАГРЕБ - Инострани инвеститори ће, послије засићења на западним тржиштима, почети масовније да се интересују и селе у југоисточну Европу, а од тога се могу окористити Србија и Хрватска, оцјењује данас портал Biznis.hr, позивајући се на мишљење домаћег експерта.
Аналитичар портала Hrportolio.com Марко Репецки тврди да ће већ од идуће године Хрватска и Србија бити у центру пажње иностраних инвеститора.
Репецки таква очекивања заснива на чињеници да ће Хрватска наредне године постати пуноправна чланица ЕУ, али и процjени да је Србија послиjе добијања статуса кандидата за чланство у Унији такође постала интересантнија за стране улагаче.
Хрватско и српско тржиште ће у наредном периоду странци посматрати у сасвим друкчијем политичком контексту него до сада, па ће тако бити и прихватљивије страним инвеститорима, сматра Репецки.
Приватизације великих компанија у државном власништву и појављивање на берзи нових компанија рецепт су, како наводи Biznis.hr, за привлачење страних инвеститора на тржишта капитала југоисточне Европе.
У Хрватској су најављене приватизације неких компанија у државном власништву, прије свега Кроација осигурања и Хрватске поштанске банке, што ће такође привући пажњу инвеститора.
Biznis.hr пише да се велике приватизације и појава на берзу ускоро очекују у Србији. У априлу је најављен излазак на тржиште Телекома Србије, а очекивања су велика јер та капитално јака и профитабилна компанија и поред конкуренције држи 56 посто мобилне и 99,8 одсто фиксне телефоније Србије.
Србија посредством компанија које зависе од Телекома Србије покрива и око 40 одсто мобилне телефоније БиХ и 24 одсто мобилне телефоније Црне Горе, рекао је за Biynis.hr директор фирме Јоргић брокера из Београда Бранислав Јоргић.
Он, ме]утим, не сматра да Србији након добивања статуса кандидата слиједи радикална промјена перцепције инвеститора јер је берзанско тржиште Србије "већ антиципирало добијање статуса кандидата.
Репецки каже да, иако индекси западних тржишта капитала доживљавају опоравак, а поједини су се вратили на рекордне нивое од прије неколико година, тржишта југоисточне Европе нису пратила тај тренд због слабих макроекономских показатеља, али и релативне неразвијености берзи, односно ниске ликвидности.
На српско тржиште капитала страни инвеститори већ су се вратили и генеришу већину куповног промета. Београдска берза, за разлику од Загребачке, прикупља детаљне податке о учешћу страних инвеститора на српском тржишту капитала, пише biznis.hr и цитира да су у фебруару странци у укупном промету акција учествовали с 48 одсто, да су на куповној страни остварили више од 53,2 одсто промета, а на продајној 42,6 процента, пише хрватски портал.
У 239,3 милиона евра вриједном укупном промету акција у 2011. странци су учествовали са 45,4 одсто, од тога на куповној страни с више од 55 одсто, при чему је највећи интерес показан за акције Нафтне индустрије Србије, па је НИС у 2011. повећао приходе са 1,6 милијарди на око 2 милијарде евра и остварио нето добит од око 400 милиона евра, наводи Biznis.hr.
Загребачка штампа , иначе, извjештава да је висока хрватска делегација са већим бројем привредника, а коју предводи предсjедник Иво Јосиповић, данас у Азербејджану, у потрази за новим пословима и бизнис везама.
Србија је, кад је реч о развоју економских веза са Азербејджаном, била бржа од Хрватске, јер је у току прошле године организовала сусрете на највишем нивоу измедју званичника двије земље, стављајући посебан акценат на јачање привредних односа.
Интересовање Србије и Хрватске за развој економских веза и инвестициону сарадњу са Азербејджаном је логично, када се има у виду да та земља већ годинама има високе стопе привредног раста и велике девизне резерве захваљујући извозу нафте и природног гаса из региона Каспијског мора .
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
