Инфлација кочи раст извоза

Према подацима Републичког завода за статистику, од укупног обима робне размјене на извоз су се односиле 1,283 милијарде марака, а на увоз преосталих 1,580 милијарди КМ.

- Спољнотрговински дефицит од јануара до краја марта ове године износио је скоро 297 милиона марака, док је покривеност увоза извозом била 81,2 одсто - показују подаци Завода за статистику.

Статистичари су израчунали да је у првом кварталу ове године у односу на исти лањски период пласман робе из Српске повећан за 34,7 одсто, док је увоз повећан за 38,8 одсто. Српска је највише извозила у Србију и Хрватску, док је највише робе увезено из  Србије и Италије.

Највеће учешће у извозу имала је електрична енергија, док су у увозу предњачили нафта и уља добијена од битуменозних минерала.

Економиста Марко Ђого истиче за “Глас Српске” да међугодишња инфлација, која се процјењује на око девет одсто, у великој мјери нарушава извозну конкурентност Републике Српске.

- Посљедице ће бити још израженије када се буде посматрао дужи временски период. Потребно је узети у обзир структуру увоза и извоза, гдје у увозу имамо неке производе који су цјеновно нееластични и значајан дио тога су прехрамбени производи, док, с друге стране, извозимо сировине и готове производе чија цијена се не може повећати сразмјерно расту цијене сировине коју увозимо за њихову производњу - објаснио је Ђого.

Говорећи о инфлацији и евентуалном повећању мјесечних зарада запослених у Српској, Ђого је рекао да овако високу инфлацију тешко може испратити повећање плата.

- Раст плате од девет или десет процената је кумулативан за три или четири године, а скок инфлације догодио се готово у једном кварталу, тако да су веома мале шансе да се животни стандард грађана не погорша у оваквим околностима - нагласио је Ђого.

Истакао је да су сва ова дешавања добрим дијелом посљедица кретања која немају везе са Републиком Српском.

- С једне стране имали смо почетак инфлације као посљедицу монетарне политике Европске централне банке и ту се очекивало да ће они водити рестриктивну монетарну политику, што би смањило инфлаторни шок и позитивно би се одразило на Српску. Након тога почео је сукоб у Украјини, што више нема везе са економијом, него је то политичко питање и није искључено да ће сада Европска централна банка под утицајем политичара покушати бар мало да смањи притисак да настави експлозивну монетарну политику. То ће водити инфлацији, али ће давати бар привид наставка неке нормалне економске активности - закључио је Ђого.

Плате и цијене

Према подацима Завода за статистику, просјечна нето плата у марту ове године износила је 1.091 марку и у односу на фебруарску реално је мања за 2,5 одсто. Највиша просјечна мартовска нето плата према подручјима дјелатности од 1.559 КМ била је у финансијским и дјелатностима осигурања, а најмања од 797 КМ у грађевинарству. Осим тога, статистика показује и да су цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у Српској, мјерене индексом потрошачких цијена, у марту ове године у односу на претходни мјесец у просјеку биле више за 2,6 одсто, док су у односу на март претходне године у просјеку више за 9,1 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.