Хрватске компаније се селе у Србију и БиХ
НОВИ САД - Излазак из CEFTA региона и улазак у ЕУ могао би скупо да кошта хрватску привреду и постоји реална опасност да се тамошње компаније преселе у Србију и БиХ, пише новосадски “Дневник”.
На ову опасност указали су “Краш”, “Агрокор”, “Адрис”, “Подравка”, “Франк”, “Виндија”, “Звечево”, “Дукат”, “Бадел 1862”, “Гавриловић”, “Пивац”, “Атлантик” и “Гранолио”.
Они су упозорили да би хрватска привреда по уласку у ЕУ и изласку из CEFTA могла да буде знатно ослабљена, што би их натјерало да затворе производне погоне, подијеле отказе запосленима и преселе су у сусједне земље.
Хрватске фирме траже од Владе у Загребу да осмисли стратегију како би производи из те земље били конкурентни на тржишту Европске уније. Представници десетак највећих хрватских компанија из прерађивачке индустрије потврдили су да траже помоћ своје државе, јер ће се изласком из зоне слободне трговине, и уласком Хрватске у Европску унију ситуација на тржишту променити.
- То значи да ће се, изласком царинске стопе на цигарете произведене у Хрватској које се извозе у Србију промјенити, на примјер, са 15 на 57 одсто. То знатно отежава наше услове пословања и ми смо у том смислу упозорили мјеродавне институције у Хрватској. Наша компанија није донијела одлуку о пресељењу, и у том смислу прерано је говорити о томе - рекао је недавно Предраг Грубић из “Адрис групе”.
Генерални директор фирме “Бадел 1862” Срђан Ореб сматра да шанса да ће се отворити нови погони ван Хрватске није толико извјесна, јер су то јако велике инвестиције. Кроз аквизиције то може, има некаквог смисла, али кроз отварање нових погона, врло тешко, али и додаје да свака компанија има своју политику.
Економисти процјењују да ће се, ипак, у наредне двије-три године неке хрватске компаније одлучити да производњу преселе у Србију. - Сценарио је реалан зато што је просечна плата у прерађивачкој индустрији у Хрватској око 630 евра, док је у Србији скоро упола мања. При сељењу производње у Србију на 1.000 радника уштеда је непуна четири милиона евра на годишњем нивоу - каже економиста Мирослав Здравковић.
Здравковић подвлачи да ће Србија имати веће користи од чланства Хрватске у ЕУ него од свог статуса кандидата.
- То би значило премештање хрватских фирми у Србију и запошљавање људи, док од саме кандидатуре имамо приступ фондовима - наводи он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
