Хрватска до 2025. у еврозони

49 одсто грађана вјерује да је буџет ЕУ примјерен, показало је истраживање Еуробарометра о стању у привреди, буџетским и финансијским реформама спроведено у чланицама уније.

Међутим, чак 49 одсто анкетираних Хрвата се не слаже са тим да је евро ублажио негативне ефекте кризе, наводи се у студији.

Према резултатима истраживања, Европљани у великој већини оцјењују да је рјешавање кризе координацијом међу државама чланицама боље него предузимање појединачних мјера, иако су у порасту одговори који подржавају мјере на нивоу појединачних чланица.

Сваки пети Европљанин сматра да је ЕУ најбоље мјесто за ефикасно суочавање с посљедицама привредне и финансијске кризе, а скоро исти број испитаника наводи да је држава најбоље мјесто за то.

Троје од четворо Европљана оцјењује да су радна мјеста и борба против незапослености апсолутни приоритет. Двоје од петоро је мишљења да је буџет ЕУ од око један одсто бруто домаћег производа свих држава чланица (око 145 милијарди евра) примерен, сваки пети сматра да је пренизак, а сваки десети да је превисок, пренио је портал poslovni.hr.

Када је ријеч о приоритетима у буџету уније, Европљани на прво мјесто стављају запошљавање и социјална питања, а затим привредни раст и образовање, као и стручно усавршавање. Усред расправе о банкарској унији, већина испитаника даје предност мјерама на европском, умјесто на националном нивоу.

Исто тако, скоро половина Европљана сматра да ће до 2025. ЕУ бити најбоље мјесто на којем ће моћи да уживају у позитивним учинцима глобализације. Што се тиче мјеста гдје ће бити најбоље заштићени од негативних посљедица глобализације, испитаници су подјељени у двије потпуно једнаке групе, између ЕУ и сопствене државе.

Анкетирани истичу да би најбољи ефекат на европску привреду имало побољшање стручног усавршавања и образовања, као и смањење јавног дефицита и јавног дуга, и једноставнији поступак оснивања подузећа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.