Храна национални бренд региона
БЕОГРAД - Роба која има заштићено географско поријекло, према Лисабонској конвенцији не подлијеже царинским баријерама, нема прописаних квота за њен извоз на тржиште Европске уније, а на домаћем и иностраном тржишту продаје се скупље од производа који немају то обиљежје, па се све више земаља одлучује на такву заштиту својих производа.
Земље региона имају највише заштићених прехрамбених производа, а повремено се споре о преотимању брендова као што су чварци, пршута, ајвар, кобасица и шљивовица, преносе агенције.
Према ријечима директора Aгенције за безбједност хране БиХ Сејада Мачкића, у БиХ постоји око 160 прехрамбених производа који испуњавају услове за заштиту ознаке оригиналности, географског поријекла или традиционалног угледа хране. Процедура заштите производа траје око годину.
- Да би се добила једна од потребних ознака за брендирање, најприје је потребно да се произвођачи одређеног прехрамбеног производа организују у удружење, а затим да израде произвођачку спецификацију производа и добију потврду о усклађености производа са произвођачком спецификацијом од овлашћеног сертификацијског тијела. Послије тога се подноси захтјев за регистрацију Aгенцији - рекао је Мачкић.
У Србији је та врста заштите производа регулисана посебним законом. Лесковачки ајвар, на примјер, одавно је производ заштићеног географског поријекла, односно национални бренд Србије, а ускоро би могао да добије и међународни сертификат. Од 39 производа из Србије међународни сертификат заштићеног географског поријекла има само хомољски мед. Ознаку географског поријекла добили су и говеђа и свињска ужичка пршута, косовска и метохијска вина, сремски кулен, домаћа кобасица и салама, ртањски чај, кривовирски и сврљишки качкаваљ, банатски ризлинг….
Када је ријеч о споровима због производа, најновији спор између Словеније и Хрватске због словеначког бренда "крањске кобасице", имаће дипломатско финале. Словенија припрема дипломатску ноту сусједима, јер је утврђено да најмање три хрватска месопрерађивача производе и под тим именом продају словеначки географски заштићени бренд "крањску кобасицу". Поред крашког пршута заштиту у ЕУ и свијету имају словеначки брендови екстрадјевичанско маслиново уље из словеначке Истре, словеначка посластица "потица" (маковњача), помурска гибаница и уље које се производи од сјеменки бундеве.
Хрватска има десетак заштићених прехрамбених производа, међу којима су чварци, славонски кулен-кулин, дрнишки и истарски пршут, торкул (маслиново уље), цетински сир и пашки башкотин (врста двопека)…
Привредна комора Црне Горе већ неколико година спроводи програм постепеног брендирања производа те државе под називом "Добро из Црне Горе". Установљен је жиг истог назива који могу да носе производи домаћих фирми са највишим угледом. Право на коришћење жига за сада, има 69 пољопривредних производа из 12 црногорских компанија.
Македонија
Aдвокат Валентин Пепељуговски, који је био директор Aгенције за заштиту индустријског власништва, истиче да је Македонија научила лекцију заштите брендова послије негативног искуства са ајваром.
- Македонија није заштитила расу паса шарпланинац, а међународну ознаку географског поријекла имају скопско пиво, тиквешка вина, производи фармацеутске фабрике "Aлкалоид" као што су "бекутан" и "кафетин", као и чипсови фабрике "Витаминка" - нагласио је Пепељуговски.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
