Гугл нам унаказио Сан Франциско

Танјуг
Гугл нам унаказио Сан Франциско

Сан Франциско - Дио грађана Сан Франциска протестује против “Гугла“ и других IT компанија, јер их сматрају одговорним за поскупљење услуга у том граду.

Сан Франциско има највиши раст запослености међу америчким окрузима и радну снагу од 250.000 људи, информациони сектор биљежи раст од 11 одсто, незапосленост је пала на 5,6 одсто... град је процвјетао откад је 2011. смањењем пореза угостио популарне IT компаније.

Статистички подаци, међутим, не значе ништа "старосjедеоцима" града, који већ скоро годину дана протестују баш због IT компанија.

Протеклог викенда, окупили су се испред куће једног од директора "Гугла"Кевина Роуза. Развили су банере на којима траже да "Гугл" почне да финансира и "антикапиталистичке заједнице".

Како је пренио CNN, демонстранти - који су се представили као радници комуналних служби - дjелили су по Роузовом комшилуку флајере на којима га називају "паразитом" и оптужују да је допринио развоју посла "који се претворио у велики мјехур који уништава Сан Франциско".

Протест испред Роузове куће само је посљедњи у таласу против ИТ индустрије у Сан Франциску. Демонстранти се жале да прилив високо плаћених радника ИТ сектора утиче на повећање ренти у граду, због којег се остали становници масовно исељавају, а да град остаје без свог чувеног ексцентрично-боемског имиџа.

У центру пажње су велике компаније попут "Гугла" и "Твитера" , али су "на тапету" и приватни аутобуски превозници, који су увели линије које превозе запослене у сједишта различитих корпорација у Силиконској долини.

На мети су им ријетко појединци, али 37-годишњег "паразита" Роуза нису случајно изабрали: он је кооснивач сајта Диг, агрегатора вијести који је покренут 2004. године, а пошто је “Гугл“ купио тај сајт, постао је један од директора у тој компанији - гдје је задужен за избор нових пословних пројеката у које ће "Гугл" улагати.

Демонстранти примјећују да баш то финансирање подстиче много младих и имућних предузетника да се преселе у Сан Франциско.

Роуз је одговорио на провокације поставивши флајер на Инстаграм и Твитер, а у коментару примјећује да је "необично" што протестанти користе "Гуглове" производе, андроид телефоне и "Јутјуб", да би промовисали своја окупљања.

Али, Роуз додаје и да се дјелимично слаже са њиховим примједбама.

"Морамо да ријешимо питање поскупљења кирије, очувања културе Сан Франциска и да се обрачунамо са газдама који избацују људе. Сан Франциско је сјајно мјесто и дефинитивно морамо да смислимо како да очувамо ту разноликост", твитовао је Роуз.

Цијела прича око ИТ компанија и Сан Франциска почела је 2011, кад је компанија "Твитер" саопштила градоначелнику Еду Лију да ће иселити своје сједиште из града пошто градске таксе, засноване на величини компаније, заустављају њихов развој.

Неколико мјесеци касније, Сан Франциско је укинуо те таксе "Твитеру", али и другим компанијама које су пристале да се преселе у центар града, у којем је до тада владао криминал. "Твитер" се преселио у реновирану зграду из 1930. године у јуну 2012.

Тај "коцкарски потез" вишеструко се исплатио - подстакао је технолошке компаније да изаберу Сан Франциско за своју базу и ојачао локалну привреду. Како наводи "Блумберг", од априла 2011, још 15 технолошких компанија се преселило у тај дио града.

"Твитер" је 2011. имао 400 запослених, а данас 2.000.

ИТ сектор јесте спасио градски буџет, али су цијене у граду - нарочито некретнина - астрономски скочиле, због велике потражње и ограниченог простора.

Становништво Сан Франциска, 800.000 људи, сад је "спаковано" на сам врх полуострва: град је дугачак само 11 километара - колико је и широк. Послије Њујорка, то је најгушће насељен град у Сједињеним Државама.

Цијена просјечне куће скочила је за 18 одсто за само годину дана - у августу 2013. је износила 825.000 долара, а у исто време 2012. била је 700.000.

Просјечан стан коштао је 630.000 долара у августу 2010, док је августа 2013. та цена достигла 810.000, показују статистички подаци агенције "DataQuick" из Сан Дијега.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана