Грчкој отписано 100 милијарди евра дуга
БРИСЕЛ - Лидери земаља чланица еврозоне одлучили су да отпишу 50 одсто спољног дуга Грчке, уз низ других мјера усмјерених на спасавање угрожене европске валуте.
Добровољним пристанком банака да отпишу половину својих потраживања грчки дуг биће смањен за 100 милијарди евра.
Договор ће омогућити да грчки јавни дуг до 2020. године падне на 120 одсто њеног БДП-а. Данашњи грчки дуг износи 350 милијарди евра, што је 162 одсто БДП-а.
На састанку, који је завршен јуче рано ујутро, шефови држава и влада 17 земаља које користе евро договорили су се и да повећају обим Европског фонда за финансијску стабилност (EFSF) на око хиљаду милијарди евра.
Грчка може лакше да дише, јер је пола њеног спољног дуга отписано. До краја године ЕУ ће са ММФ-ом покренути заједнички програм помоћи тој земљи вриједан стотину милијарди евра.
Иако су шефови најмоћнијих европских земаља били у Бриселу, новинарима су се на завршетку састанка обратили само предсједник Европског савјета Херман ван Ромпеј и предсједник Комисије Мануел Барозо.
- Сви смо свјесни колико је ситуација озбиљна. Данас ниједна влада не може себи да дозволи да потцијени посљедице презадужености или крах цијена некретнина, ни код куће ни у другој земљи. У супротном, казнили би их бирачи и тржиште. Грешке из прошлости се не смију поновити - рекао је Ван Ромпеј.
Барозо је рекао да је Европа "потврдила да је способна да предузме све што треба да би очувала економску стабилност".
Грчки премијер Јоргос Папандреу рекао је да се отвара нова ера за Грчку.
- Успјели смо да превазиђемо замку пред којом смо били. Чињеница да смо и даље овдје је велико достигнуће за грчки народ. Мислим да смо затворили једно поглавље будућности и сада свом снагом морамо да почнемо да радимо за наше будуће генерације - поручио је Папандреу.
Одлука о отписивању половине грчког дуга и формирању програма помоћи наслања се на закључке свих 27 чланица ЕУ, које су одлучиле и да водеће европске банке од сад морају да повећају обавезне резерве на девет одсто активе. То захтијева да до 30. јуна 2012. банке прикупе додатних 108 милијарди евра.
- Ово је био напоран дан, али вриједјело је, јер имамо план који обухвата све. Ту је веома солидно учешће приватног сектора у Грчкој, као и програм рекапитализације банака, са чим су се сложиле све чланице. Ту је и европски фонд за финансијску стабилност, који ће омогућити добру базу за одбрану од кризе. И на крају постоји политички консензус око економских и фискалних интеграција, што је добро - рекла је предсједник ММФ-а Кристин Лагард.
Новинари
О значају самита у Бриселу најбоље говори податак му је присуствовало близу 2.000 акредитованих новинара. Такво интересовање за сусрет европских званичника посљедњи пут је забиљежено прије двије године, када је усвајан Лисабонски споразум.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
