Грчкој 146 милијарди евра уз ниже камате
БРИСЕЛ - Вође земаља еврозоне договориле су се у четвртак о давању нове подршке од укупно 146 милијарди евра Грчкој из фондова Европске уније и добровољне подршке приватног финансијског сектора, преносе агенције.
Одлука је донесена да би се постепено ријешио проблем презадужености те земље и спријечило ширење финансијске кризе на све земље ЕУ чија је заједничка валута евро.
У саопштењу лидера 17 земаља ЕУ послије самита у Бриселу наглашено је да ће "бити учињено све што буде потребно да се обезбиједи финансијска стабилност зоне евра и њених земаља чланица. С тим циљем је договорено и да се "брзо оконча усвајање законског пакета о јачању Пакта стабилности и раста еврозоне и нове макроекономске контроле". Шефови држава или влада еврозоне договорили су се да камате на позајмице из Европског фонда за финансијску стабилност (EFSF) Атини смање са 4,5 одсто на 3,5 одсто, док ће рокови за враћање позајмица бити продужени са седам и по година на најмање 15, а могуће и до 30 година, уз почек од десет година.
Незванично је цијели пакет мјера оцијењен као "дјелимична или селективна обустава плаћања" дугова Грчке, али с циљем да та чланица зоне евра постепено поврати способност отплате дугова.
Грчки премијер Јоргос Папандреу изјавио је, по завршетку самита, да Грчка "коначно има програм да ријеши, на дуже стазе, проблем свог дуга".
- Ми смо поносан народ, народ који напорно ради и једина ствар коју тражимо је право да направимо промјене - казао је Папандреу и истакао да је његов циљ спровођење дубоких и свеобухватних економских реформи. Оцјењујући самит "значајним за Грчку и Европу", Папандреу је истакао да је на њему одлучено о дугорочном програму раста за грчку економију - тзв. "Маршаловом плану" за Грчку.
Грчки министар финансија Евангелос Венизелос изјавио је да одлука лидера еврозоне представља "велико олакшање" за ту привреду. Обећао је да ће и даље инсистирати на примјени непопуларних мјера штедње с циљем постизања примарног буџетског суфицита, почев од сљедеће године.
Предсједник Европског савјета Херман ван Ромпеј рекао је да је ЕУ одбранила стабилност евра, што је важно за цијелу еврозону.
- Проблеми еврозоне могу бити ријешени само на највишем нивоу и врло брзо. Из серије дужничких криза настала је кризна и тешка ситуација за све и зато смо одлучили да је ријешимо - рекао је Ван Ромпеј.
Скупља нафта
Сирова нафта је у петак током електронског пословања на берзи у Њујорку поскупјела на близу 100 долара за барел, након што су европски лидери одобрили други пакет финансијске помоћи Грчкој. Цијена америчке "лаке" нафте за терминску испоруку у септембру на Њујоршкој робној берзи порасла је за 34 цента, на 99,47 долара за барел, док је европска "брент" нафта на Међународној берзи петролеја у Лондону истовремено поскупјела за 37 центи, на 117,88 долара за барел.
На свјетским берзама су у петак порасли сви кључни индекси.
Бугарска
Бугарска до даљег одгађа свој улазак у еврозону због финансијске кризе која је захватила неке од држава еврозоне. Бугарски министар финансија Симон Ђанков у петак је у Лондону изјавио да су прелиминарни разговори о уласку те државе у еврозону одгођени док се не добије јаснија слика. Власти у Бугарској су планирале да прелиминарни разговори о приступу почну у октобру ове године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
