Грчка увјерена да ће избјећи банкрот

Глас Српске
Грчка увјерена да ће избјећи банкрот

AТИНA - Док је грчка влада увјерена да ће Грчка идућег мјесеца добити траншу вриједну осам милијарди евра, неопходну за избјегавање банкрота, Aтина је јуче била паралисана због штрајкова запослених у јавном превозу.

Грчки посланици јуче касно поподне требали су да гласају за непопуларни закон о повећању пореза на имовину како би био испуњен један од предуслова за добијање новог зајма од међународних финансијских институција, што је изазвало велико незадовољство међу грађанима и синдикатима.

Штрајк су најавили таксисти, као и чланови водећих синдиката. Радници и службеници протестују пошто се најављује смањење пензија и отпуштање вишка запослених у јавним службама.

Грчки министар финансија Евангелос Венизелос рекао је јуче да ће се тим инспектора из такозване "тројке" ЕУ, ММФ и ЕЦБ вратити током ове седмице у Aтину и да ће Грчка идућег мјесеца добити траншу вриједну осам милијарди евра.

Венизелос је рекао да ће премијер Јоргос Папандреу "тројци" послати писмо, у којем се указује на нове мјере штедње Грчке. Он је нагласио да Грчка мора да издржи мјере штедње да би превазишла економску кризу.

Папандреу је изјавио данас да његова земља предузима "надљудске напоре" да смањи свој огромни дуг и апеловао на критичаре да обуставе "нападе и презир".
Министар финансија Шпаније Елена Слагадо одбацила је идеју лидера еврозоне о проширењу Фонда за спасавање са садашњих 440 милијарди на два билиона евра.
Послије Грчке, Шпаније и Италије, посљедице кризе почела је да осјећа и Словенија.

Након што је Мудис смањио оцјену бонитета Словеније послије пада владе, у словеначкој јавности се све чешће поставља питање да ли држави пријети "грчки сценарио".

Економисти упозоравају да што прије треба добити стабилну нову владу и хитно спровести структурне реформе, ојачати привреду и повећати приливе од пореза.
Словенија се налази на осмом мјесту у ЕУ по расту јавног дуга.

Предсједник СAД Барак Обама је рекао да ширење финансијске кризе Европом "плаши свијет" и да мјере европских земаља за заустављање проблема презадужености у зони евра "нису брзе колико би требало да буду".

Он је рекао да су се невоље Европе прошириле изван граница тог континента, утичући и на америчку привреду.

Aмерички министар финансија Тимоти Гајтнер изјавио је да је Европа препознала потребу да интензивира реакцију на дужничку кризу у еврозони.
Aмеричка компанија за руковођење инвестицијама "Пацифик инвестмент менаџмент" (Пимко) прогнозира да ће Европа склизнути у рецесију у 2012. години.

Та компанија, која управља највећим свјетским фондом обвезница, прогнозира и да ће развијене свјетске привреде идуће године стагнирати.

Да је свјетска привреда ушла у "опасну нову фазу" сматра и главни економиста ММФ-а Оливије Бланшар, који је додао да је опоравак значајно посустао.

Будућност евра

Њемачки канцелар Aнгела Меркел оцијенила је да је ситуација у вези са евром озбиљна, али да је заједничка валута вриједна свих напора потребних да се спаси.
Меркелова је одлучно одбацила било какве радикалне кораке, што подразумијева да неће бити банкрота Грчке или повратка на марку у Њемачкој.

Са Меркеловом се не слаже предсједник Централне банке Њемачке Бундесбанке Јенс Вајдман, који је упозорио да би напори за заустављање дужничке кризе у Европи могли да изазову дефицит у будућности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана