Грчка криза опасна и за економију Републике Српске

Рекао је ово "Гласу Српске" директор Економског института Бања Лука Душко Јакшић. Он сматра да ће грчка криза највјероватније изазвати јачање долара, чиме ће аутоматски имати негативан утицај и на РС.

- Наши најзначајнији спољнотрговински партнери највише ће учествовати у санирању грчког дуга, што значи да ће мање бити заинтересовани за улагања у РС. Ова криза, у сваком случају не може да не изазове поремећај и опрезност свих инвеститора - рекао је Јакшић.

Он је додао да у овој ситуацији треба бити веома опрезан, јер постоји могућност да се криза прошири и даље по Европи.

- Сви који санирају грчку кризу биће окренути ка томе и мање ће улагати у друге земље. Ова криза повећава и опрезност свих инвеститора и сигурно ће доћи до пада евра у односу на долар, а то повећава наш дуг - рекао је Јакшић.

Вриједност евра на европским девизним тржиштима наставила је од јуче да пада због бојазни да би финансијском кризом која потреса Грчку могле да се "заразе" и веома задужене Португалија и Шпанија.

Вицегувернер Централне банке БиХ Радомир Божић каже да би пад евра у односу на долар могао да доведе до повећања ино-дуга БиХ за око пет одсто.

- С обзиром на то да је наш курс фиксан у односу на евро, то се може одразити на спољни дуг БиХ. Радили смо одређене анализе и дошли до процјене да би могло доћи до повећања обавеза које БиХ треба да сервисира у овој години на име ино-дуга за пет одсто - казао је Божић.

Истакао је да у БиХ нема банка са већинским грчким капиталом, али да би криза из те земље могла да има утицај и на БиХ, јер се одражава на вриједност евра и на општу економску ситуацију у ЕУ.

- Када је у питању изложеност банкарског сектора БиХ, грчка криза неће имати утицаја, јер за разлику од неких других земаља у окружењу код нас нема банака које су у већинском власништву грчких зајмодаваца - река оје Божић и додао да је грчка криза један од разлога због којих евро слаби у посљедње вријеме.

Он је истакао да се ова криза одражава и на опште стање економије БиХ.

Према ријечима директора Европске банке за обнову и развој (EBRD) Томаса Мирова грчка криза је потенцијални ризик за земље гдје грчке банке имају посебну улогу и то у Бугарској, Румунији и Србији.

Народна банка Србије објавила је анализу, у којој се истиче да у већинском власништву правних лица из Грчке послују четири банке, са тржишним учешћем од 16 одсто.

Ове банке, наводе из НБС, ликвидне су и стабилне, те послују у скалду са свим прописаним оквирима.

Како преносе хрватски медији, Хрватска се прошле године задужила за 1,5 милијарди долара, у том тренутку то је вриједјело око милијарду евра. Са промјеном у односима валута, дуг је повећан на 1,13 милијарде евра.

Aмерички економиста Нуријел Рубини, познат као један од стручњака који су предвидјели глобални финансијски крах 2008. године, упозорио је јуче да постоји ризик од распада еврозоне.
- У овом тренутку не може се одбацити могућност распада. Ширење кризе је реална могућност и нису угрожене само четири земље - рекао је Рубини.

Рубини, професор економије на пословној школи у Њујорку, рекао је да је Португалија, послије Грчке, земља која је у највећој опасности, а да затим слиједе Ирска и Шпанија, док је Италија изложена нешто мањем ризику. У опасности је и Велика Британија.

Међународна агенција за финансијске рејтинге "Мудис" упозорила је јуче да посљедице дужничке кризе у Грчкој представљају ризик за кредитни рејтинг банака у Великој Британији, Ирској, Португалији и Шпанији.

У извјештају се наглашава да су банкарски системи ових држава суочени са "веома реалним пријетњама". Aгенција "Мудис" упозорила је да би у сљедећа три мјесеца могла да умањи рејтинг и Португалије, због погоршања финансијске ситуације у тој земљи и слабих економских прогноза.

- Италија је још једна земља чији је банкарски систем до сада био релативно чврст, али у којој би могао да се појави велики ризик усљед притиска који долази са финансијских тржишта - закључује у извјештају агенција "Мудис".

Грчки предсједник Карољос Папуљас изјавио је да се земља налази на "ивици провалије".

Министар финансија Грчке Јоргос Папаконстантину казао је на јучерашњој сједници парламента да у државној каси "нема пара", те да је једино рјешење да се избјегне банкрот, узимање новца ММФ-а и Европске уније.

На демонстрацијама у Aтини и Солуну у сриједу, на које су позвале обје синдикалне федерације - запослених у државном и приватном сектору, које заједно окупљају 1,3 милиона запослених, окупило се око 150.000 људи.

У оквиру генералног штрајка у знак протеста због најновијих владиних мјера штедње, обустављен је сав јавни превоз, не раде просвјета, здравство, државне службе, затворени су музеји, укључујући Aкропољ.

Током нереда у сриједу, повријеђен је 41 полицајац и 15 цивила. Полиција је привела 70 особа, међу којима је њих 25 приведено током ноћи.

Грчки листови изразили су шок и забринутост за будућност земље послије јучерање експлозије насиља током протеста у Aтини и најаве нових скупова.

Укупан обим помоћи Грчкој у 2010. износиће око 45 милијарди евра, од чега ће двије трећине обезбиједити чланице зоне евра, а трећину ММФ. Цијели програм помоћи током периода од три године, до краја 2012. години, достићи ће 110 милијарди евра.

Цијене акција на свјетским берзама од јуче су драстично пале, како због страха од преношења грчке кризе, што би угрозило даљи глобални привредни опоравак, тако и због јачања долара, а слабљења евра.

Европска валута се јуче, док на тржиштима траје дебата да ли ће планирани спасилачки пакет ЕУ и ММФ од 110 милијарди евра успјети да ријеши грчке проблеме, спустила до нивоа са почетка 2009. 

Мјере штедње већ на снази

Грчка је већ на почетку године почела да најављује мјере за рјешење проблема презадужености. Тако је 14. јануара јавности представила програм за стабилизацију, који је укључивао план за смањење буџетског дефицита до 2012. на 2,8 одсто бруто друштвеног производа (БДП) са 13,6 одсто из 2009. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.