Грчка и дознаке главни спољни ризици
БAЊAЛУКA - БиХ, Србија, Македонија и Црна Гора изложене су високом спољном ризику јер су јако повезане са Грчком и у великој мјери зависе од дознака из иностранства, наведено је у последњој статистици Свјетске банке за Европу и централну Aзију.
Према ријечима главног економисте Свјетске банке за Европу и централну Aзију Индермита Гила, повезаност овог подручја са Европском унијом значи да ће се пад у ЕУ одразити и на економије балканских земаља.
- Уз то, с обзиром на велику изложеност појединих земаља региона банкама из Грчке и Италије, проблеми са којима се оне суочавају могли би да имају негативне посљедице и на тим тржиштима - нагласио је Гил.
Гил је додао да источније земље региона биљеже боље резултате, док са приближавањем југоистоку Европе, односно Грчкој и Италији, перформансе привреда слабе.
Према статистици Свјетске банке за Европу и централну Aзију, подручје Балкана са просјечним привредним растом од три одсто најслабије је котирано у цијелом региону.
Гил је издвојио Србију и Црну Гору као двије земље са јако слабим растом, а као негативан примјер поменуо је Србију и у контексту високе незапослености која је достигла 22,2 одсто, при чему је у исту категорију са Србијом сврстао и БиХ, Македонију и Црну Гору.
БиХ, која би ове године требало да оствари привредни раст од 2,2 одсто, биће испред Србије, чији би овогодишњи привредни раст према процјенама Свјетске банке требало да износи два одсто и Хрватске, која ће у 2011. години имати раст мањи од један одсто. Мањи привредни раст од БиХ ће имати и Словенија и Румунија.
- Источни дио региона брже расте од западног, а како идете ка југу, у Србију, Хрватску или Словенију, видите да сви имају раст испод три одсто. Што сте ближе Грчкој и Италији, то је и незапосленост већа. У цијелом региону незапослен је један од осам радника, а на западном Балкану један од пет, а међу младима чак један од три - истакао је Гил.
Фискални дефицит
Индермит Гил је истакао да су фискални дефицити порасли у цијелом региону и да тренутно просјек износи 4,5 одсто, те да расте и јавни дуг.
- Иако земље региона још нису задужене онолико колико је западна Европа, јавни дуг у њима је ипак прилично висок с обзиром на то да ММФ за земље у развоју углавном примјењује лимит дуга од 40 одсто бруто домаћег производа - истакао је Гил.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
