Грађани немају користи од јефтиније пшенице

Произвођачи пшенице ову годину неће памтити по добром. Прескупа сјетва, временске неприлике, болести биљака, слаби приноси, лош квалитет и на крају ниска откупна цијена која је елиминисала све наде да би сезону могли завршити на нули. Ништа боље не пролазе ни грађани, који као крајњи купци плаћају цијену свих поремећаја на тржишту. 

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије Бошко Радић за “Глас” каже да бијељински млинари пшеницу откупљују за 0,30 КМ по килограму, уз договор да ће им доплатити разлику уколико хљебно жито поскупи на свјетским берзама. Пшеницу су прошле године продавали по цијени од 0,58 до 0,64 КМ по килограму.

- Мимо сваке логике је да хљеб од 500 грама кошта 1,80 КМ, а килограм пшенице 30 фенинга. Јасно је ко убире профит - рекао је Радић.

Да има разлога за појефтињење хљеба видљиво је и из тврдњи предсједника Удружења млинара Републике Српске Зорана Коса који каже да је цијена брашна уназад годину дана склизнула неколико пута.

- Врећа брашна од 25 килограма, бар када је у питању моја фирма “Житопрерада” Приједор, лани у ово доба коштала је 31 КМ, а сада 25 КМ. И цијена је толика јер још трошимо залихе пшенице коју смо плаћали скупље него што је сада. Ако посматрамо тренутне цијене хљебног жита има простора за додатна појефтињења брашна, међутим имамо сад најновију ситуацију да Руси бране извоз жита преко Црног мора и то се већ одражава на скок цијена пшенице - прича Кос и додаје да ће Српска и БиХ већину пшенице морати увести јер свега 20 до 30 одсто домаћег жита квалитетом задовољава потребе млинско-пекарске индустрије.   

Кос наводи да још није откупио ни килограм овогодишњег рода пшенице, јер чека разрјешење ситуације између Русије и Украјине, а има и залихе.

- Не журим са куповином пшенице, сви ишчекују да виде како ће се берзе поставити. Очекујем да се ситуација искристалише до јесени - прича Кос.

Власник млина “Мајић” из Оџака Ивица Мајић истиче да је откупио око 4.000 тона жита од произвођача из Модриче, Шамца, Оџака и Орашја.

- По килограму смо плаћали од 0,39 до 0,41 КМ. Изашли смо са вишом цијеном јер смо сматрали да ће тржиште тако реаговати што се већ обистињује. Цијена пшенице је током жетве достигла дно, у Србији смо је куповали за 180 евра по тони, а већ сада је то 205, 210 евра - казао је Мајић. Наводи да је брашно из његовог млина од почетка године појефтинило неколико пута, те да су планирали још један пад цијена, али да због тренутне ситуације на тржишту не зна хоће ли се жељено и обистинити.

-  Када би наредних шест мјесеци пшеница по тони коштала 240 евра, што је реална цијена која би произвођачима омогућила да нешто и зараде, брашно би поскупило за нијансу или пак остало на садашњем нивоу - казао је Мајић.

Власник компаније “Крајина клас” у склопу које послује ланац пекара “Мања” Саша Тривић истиче да купци не могу очекивати пад цијена хљеба.

- Сматрам да је цијена пшенице која се нуди неодржива и већ имамо назнака о њеном расту. С друге стране, жито које сада прерађујемо плаћено је скупље у односу на садашњу цијену. Такође, раст плата у пекарској индустрији је већи од пада цијена брашна тако да нема назнака о појефтињењу пекарских производа - категоричан је Тривић. 

Потрошачи

Извршна директорица приједорског Удружења за заштиту потрошача “Дон” Муриса Марић каже да разлога за појефтињење брашна, хљеба и других пекарских производа и те како има, те да је тренутна ситуација на тржишту погодна за енормне зараде у пекарској индустрији. 

- Правдати високе цијене повећањем плата, мањком радника и слично је безобразлук. Раније су се бахатили према радницима, исплаћивали им минималац и сада кад су остали без кадра пумпају цијене производа, они и даље нису на губитку - казала је Муриса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.