Грађани из године у годину све сиромашнији

У годишњем извјештају Централне банке БиХ за 2016. годину пише да су дефлаторни притисци, присутни од трећег квартала 2013. године, ојачали у првом и другом кварталу 2016. године тако да су просјечне потрошачке цијене у 2016. години забиљежиле пад већи за осам базних бодова од пада цијена забиљеженог у 2015. години.

"Дефлација мјерена индексом потрошачких цијена забиљежена у 2016. години износила је 1,1 одсто. Кретање цијена посматрано на годишњем нивоу показује да су цијене од аугуста 2013. године константно у паду. Изузетак су октобар 2014. године, када је забиљежен незнатан годишњи раст цијена (0,1 одсто), и новембар исте године, када је забиљежено мировање цијена (0,0 одсто)", пише у Извјештају Централне банке БиХ.

Додају да се у посљедњем кварталу 2016. године биљежи значајно успоравање пада цијена слиједом кретања цијена у одјељку становања, воде, електричне енергије, плина и других енергената те пријевоза, према чему је евидентно да се у наредном периоду очекују инфлаторни притисци, понајвише због кретања вањских цијена (нафте и хране).

Грубо појашњено, дефлација је појава током које цијене почињу падати и која се негативно одражава на трговину с обзиром на то да се производи слабије купују, а самим тим и гомилају. У коначници, због превелике понуде, а премале потражње трговци су присиљени још више снижавати цијене да би се рјешавали робе, што узрокује лоше финансијско стање у фирмама, које се на крају одрази и на пораст степена сиромаштва.

Према подацима Дирекције за економско планирање Вијећа министара БиХ, који се односе на период јануар-септембар 2016. године, једини одјељак који је довео до успоравања дефлације су алкохолна пића и духан због ранијег повећања акциза на духан и цигарете.

Заступница у Представничког дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић упозорила је након сједнице Комисије за финансије и буџет Представничког дома ПСБиХ како су грађани наше земље прошле године били још сиромашнији.

"Имамо извјештај Централне банке БиХ који каже да смо прошле године били још сиромашнији и да је куповна моћ становништва пала. Прошле године смо имали дефлацију од 1,1 одсто, а када имате дефлацију то значи да људи не могу куповати, а они би да им дају нове намете попут повећања акциза на нафту", рекла је Пандуревић.

О дефлацији у БиХ разговарали смо с професором монетарне и фискалне политике на Економском факултету Универзитета у Сарајеву Џенаном Ђонлагићем који нам је казао да се потрошачи не би требали радовати појави дефлације у бх. економији.

Зашто је пад цијена производа лош по економију

"Разлог је једноставан. Пад општег нивоа цијена доноси други проблем у економији у односу на раст. Ми бисмо се требали забринути исто као и код појаве инфлације, јер и дефлација ствара економске проблеме. Од њене дубине и трајања зависи какви су ти проблеми. Дефлација је знак да нема одговарајуће потражње за робом и услугама у домаћој економији", рекао је Ђонлагић.

Како каже, дефлација се појављује јер долази до пада потрошње, што у пријеводу значи да долази до пада животног стандарда грађана. Он истиче да ће као резултат дефинитивно бити смањена понуда, што у комбинацији с падом потрошње значи мања улагања, мању производњу радних мјеста и више отпуштања радника.

"Уколико се дефлација задржи у средњорочном периоду, она ће још више продубити пад запослености, што ће даље смањивати тражњу и потрошњу, чиме се заправо ствара зачарани круг. Пад тржишта некретнина је врло чест окидач дефлације јер хипотеке служе као колатерали за кредитно тржиште. Сматрам да је дефлација опаснија за привреду од рецесије и инфлације, јер је у економији познато да је тешко изаћи из дуготрајне дефлације која једе и уништава производни сектор", казао је Ђонлагић.

Објаснио нам је да пад цијена у економији крије погубне посљедице за привреду, јер то је јасан знак да одстоји стагнација привредних активности у земљи, односно да нема развоја. Ђонлагић истиче да износ од 1,1 одсто заправо значи да је дефлација негативна јер је испод нуле.

Комерцијалне банке не финансирају реални сектор, већ само владе

"То је знак да је бх. економија већ ушла у дефлацију и то је врло опасно. Људи очекују пад цијена, а када људи очекују пад цијена онда постају мање вољни трошити новац, што доводи до пада потрошње. Даље, пад потрошње доводи до пада БДП-а. Ако се настави период дефлације плаћа и цијене ће почети падати. Плаће много спорије падају од цијена, али падају изузев у случају масовне назапослености. Ми знамо да у БиХ још увијек имамо масовну незапослености и онда долазимо у ситуацију да људи прихватају коју год плаћу само да им је послодавац понуди", рекао је Ђонлагић.

Оцијенио је да извјештај Централне банке БиХ говори да се појава дефлације продубљује тако да се већ може констатовати да је бх. економија дубоко ушла у дефлацију. Како каже, то показује да не одстоји апсолутно никакав развојни елемент у економији БиХ.

"То значи да су и банке смањиле пласман новца и средстава реалном сектору. Оне су се окренуле финансирању влада путем куповине трезорских записа. Подаци су забрињавајући и тај сигнал треба озбиљно схватити. Он показује да је бх. економија у дубокој кризи", рекао је Ђонлагић.

Како каже, ови подаци говоре да су грађани БиХ сиромашнији него 2015. године и да је њихов стандард у константном паду.

На другој страни Управа за индиректно опорезивање БиХ (УИО) у 2016. години прикупила је рекордан износ прихода од индиректних пореза и то укупно шест милијарди и 638 милиона КМ. Ђонлагић истиче да се с опрезом требају анализирати ти подаци, односно да је потребно анализирати какав је тренд поврата ПДВ-а.

"Не треба узимати у обзир само податак колико је прикупљених пореза. Потребно је видјети колики је износ поврата ПДВ-а, а након тога колико је нето прикупљених пореза. Нема никакве дилеме да износ ПДВ-а пуно генерише потрошња у јавном сектору. Када би се дубље анализирало вјероватно би се дошло до закључка да ту потрошњу генеришу системи јавних предузећа", казао је Ђонлагић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.