Грађани и туристи знатно стегли каиш: Промет мањи чак 75,7 милиона КМ
БАЊАЛУКА - Да су становници Српске, али и они који су је током љета посјетили, суочени са све већом финансијском кризом, показују подаци према којима се у касу угоститеља, трговаца и других привредних субјеката који послују у систему фискализације слило око 75,7 милиона марака мање у односу на исти период лани.
Подаци Пореске управе Републике Српске показују да је укупан евидентирани промет преко фискалних каса у малопродаји током јуна, јула и августа ове године износио 2,863 милијарде марака, док је лани у истом периоду био 2,939 милијарди КМ.
Иако смо током љета, посебно у већим градовима попут Бањалуке, Требиња, Добоја и Бијељине били свједоци знатно велике посјете страних држављана и рекордне сезоне, очигледно је и већина њих имала знатно мање новца на располагању него годину дана раније.
Секретар Удружења трговине при Привредној комори РС Драгана Шобот казала је да је пад промета ове године забиљежен у јуну у трговини на мало непрехрамбеним производима, осим горива и мазива.
- Трговина на мало непрехрамбеним производима обухвата широк спектар у односу на друге. Све остале трговине биљеже повећање промета, поготово када је ријеч о великим трговачким ланцима - казала је Шоботова.
Економиста Марко Ђого истакао је за “Глас Српске” да су се прогнозе стручњака из ове области почеле обистињавати, а то је да ће ова година бити тежа и у односу на претходне двије.
- Српска у посљедња два мјесеца биљежи пад номиналне и реалне плате. Такође, први пут након више година забиљежен је пораст незапослености, сада је за неких 1.000 радника мање него што је то било на крају прошле године - рекао је Ђого додајући да је у Српској годинама био присутан тренд да расте број радника.
Према његовим ријечима, у посљедњих пет-шест година тај број је порастао за око 20.000 у односу на 2017. годину.
- Нажалост, тај тренд је прекинут, како због повећања минималне плате, тако и због кризе на европском тржишту. Иако још немамо званичне податке за задња два-три мјесеца, очигледно је да би било добро да ову годину завршимо са бројем запослених какав смо имали крајем 2023. Ово је, објективно, тешка година и за Њемачку и Италију, наше најважније трговинске партнере - казао је Ђого.
И у европским земљама, нагласио је он, јавни сектор се мучи да одржи ликвидност, због чега, кад се све узме у обзир, пад промета за 75,7 милиона марака и није изненађујући.
Додао је да криза тек показује зубе, надајући се да ће велике економије идуће године изаћи из рецесије.
- Очекујем да ћемо догодине и ми имати већу политичку стабилност како бисмо наставили тренд раста плата, запослености и потрошње из претходних година - казао је Ђого.
Предсједница добојског Удружења грађана “ТоПееР” Снежана Шешлија каже да је на тањи пазар знатно утицала и беспарица домаћег становништва.
- Цијене су толико скочиле да су људи приморани да купују само оно што морају, а и то гледају да буде јефтиније. Примјера ради, потрошачи више не купују скупљи и квалитетнији каладонт, него су задовољни јефтинијим, а исти случај је и са другим потрепштинама - казала је Шешлија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
