Голдман Сакс влада Европом?

Стручњаци, али и медији истичу да је прекомерни, строго гледано недозвољени утицај финансијских лобија на политику европских држава – главна тема расправа о економској будућности континента.

Расправе су подстакли наизглед неповезани поводи. У Италији се уочи избора и послије њих наметнуло питање – може ли нова италијанска влада да испуни обећања о „отупљењу оштрице" опште штедње коју је претходна влада завела по препоруци међународног финансијског лобија?

Двије хиљаде километара даље од Рима, у Берлину је избила афера послије открића економског дневника Ханделсблат да "суфлери" америчке инвестиционе банке Голдман Сакс заправо "кроје" финансијску политику Њемачке, умјесто да то чине влада и надлежна министарства.

"Према подацима из календара посјета министарству спољних послова и влади у Берлину, произлази да је педесетак термина посвећено Кристофу Бранду, једном од кључних играча у централи Голдман Сакса, свјетског лидера у инвестиционом банкарству", извјестио је "Ханделсблат" и додао да је то двоструко више од броја сусрета владе са лидерима водећих њемачких банака.

У периоду од 2009. до 2012. године Бранд је 48 пута закуцао на врата кабинета и надлежних министарстава у Берлину, у просјеку једном мјесечно, пише Политика.

Минхенски дневник „Зидојче цајтунг" долио је уље на ватру податком да је до посјета долазило уочи кључних преговора њемачке владе са презадуженим економијама ЕУ и уочи министарских састанака и самита шефова држава и влада ЕУ.

Екарт фон Кледен, државни секретар у кабинету њемачке канцеларке Ангеле Меркел, потврдио је у разговору са представницима медија да је уз поменутих 48 посјета имао 25 додатних састанака са представницима Голдмана Сакса.

"Њемачка влада све одлуке доноси самостално. Ипак, сасвим је логично да је она (влада) у јеку економске кризе била упућена на стручне савјете водећих банкара свијета, не само на стручњаке Голдмана Сакса", закључио је он.

У коментару бечког дневника "Стандард", објављеног под насловом "Рим неће моћи да влада без Франкфурта", истакнуто је да су нагађања о саставу и курсу будуће владе, ипак, излишна.

Августа 2011. године су одлазећи шеф ЕЦБ Жан-Клод Трише и његов насљедник Марио Драги саопштили у писму тадашњем шефу италијанске владе Силвију Берлусконију да Рим мора одмах да предузме одлучне и одважне кораке, не би ли до 2013. године санирао узроке претеће економске кризе. Берлускони је одбио сарадњу и морао да напусти место премијера...

У овом тренутку – док се у Риму ломе копља око састава и курса будуће владе – ЕЦБ је издала саопштење да је власник 102,8 милијарди евра италијанских државних обвезница и да се неће устручавати да их искористи као инструмент који би помогао новој влади у Риму да увиди шта је неопходно за економски опоравак Италије", закључује "Стандард".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.