“Гаспром” лидер међу свјетским компанијама

Агенције
“Гаспром” лидер међу свјетским компанијама

Москва - Руски “Гаспром” другу годину заредом задржава лидерство у висини нето профита, и то не само у индустрији нафте и гаса, него и међу компанијама у цијелом свијету, преносе агенције.

“Гаспром” је у 2011. години постигао рекордне финансијске резултате.

Приход матичне компаније био је више од 3,5 трилиона рубаља (више од 106,6 милијарди долара), а то је 23 одсто више него 2010. године.

Прошле године “Гаспром” је постао један од свега два добављача који су успјели да повећају извоз гаса у Европу.

Обим испоруке износи 150 милијарди кубика, а тржишни удио је 27 одсто.

Ма колико западни стручњаци, а посебно “Блумберг”, сматрали да ће “револуција шкриљаца” и развој алтернативних извора енергије направити од “Гаспрома” аутсајдера на свјетском тржишту гаса, реални трендови говоре супротно.

Цијена “гаса из шкриљаца” већа је од цијене традиционалног гаса. Ако цијена традиционалног гаса негдје износи 20 долара, онда гас из шкриљаца кошта 150 долара.

Алтернативни извори – сунце и вјетар – такође су много скупљи него електрична енергија добијена кориштењем гаса.

Због стања у којем се налази свјетска економија, нема основаних надања да ће доћи до брзог развоја алтернативних извора.

Када је ријеч о САД, тамо ће се гас из шкриљаца производити. Али, код актуелних цијена гаса из шкиљаца, када оне падну испод 100 долара, односно испод трошкова производње - она већ почиње да пада, коментарише лист.

У сваком случају, производња у Јамало - Ненецкијском аутономном округу, у западним Сибиру, може да се пореди са укупном производњом гаса из шкриљаца на територији САД.

Резерве гаса на Бованенковском нафтном пољу износе скоро пет трилиона кубика.

Првих стотину бунара почеће да зарађују већ ове године.

Велике планове “Гаспром” има и у погледу производње течног гаса.

Директор “Гаспрома” Алексеј Милер истиче да значајан дио прихода компанија намјерава да инвестира у развој нових нафтних поља и изградњу гасовода.

Када је ријеч о извозним гасоводима, ситуацја је добра.

Друга линија Сјеверног тока, којом гас протиче из Русије у Европу преко Балтичког мора, биће покренута прије планираног рока, већ на јесен.

У првој линији већ је кренула комерцијална испорука гаса потрошачима.

На тај начин руски обједињени систем снабдијевања гасом и европски ситем преноса гаса први пут су директно повезани.

У складу са пројектом Јужни ток, који ће испод Црног мора повезати Русију са земљама Централне и Јужне Европе, потписан је споразум акционара приморске области, усвојена консолидована студија изводљивости, добијена дозвола за градњу гасовода Јужни ток кроз екслузивну економску зону Турске.

Истовремено, природне резерве гаса у Русији за 40 одсто премашују ниво производње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана