Г20 Европи: Ријешите кризу ЕУ: Нисмо дошли по лекције

И док су свјетски лидери спремни да повећају притисак на Европу да нађе начин за дугорочну стратегију за спас заједничке валуте и оконча финансијске турбуленције, представници ЕУ поручили су одмах на почетку да нису дошли да би ''добили лекције, јер нису једини одговорни за тренутну економску ситуацију широм свијета'', као и да криза није настала у Европи већ у Сјеверној Америци''.

- Ова криза је настала у Сјеверној Америци и највећи дио нашег финансијског сектора је заражен, како да кажем, незаконитим праксама, из појединихих сектора финансијског тржиста - истакао је предсједник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

Предсједник Европског савјета Херман Ван Ромпеј оцијенио је да нацрт саопштења Г20 показује “подршку и охрабрење за чланице зоне евра, као и за лидере и цјелокупну Европску унија ради превазилажења кризе”.

Руски предсједник Владимир Путин позвао је на увођење нових трговинских прописа, која ће омогућити кризом погођеним земљама попут Русије да подигну заштитне трговинске баријере како би сачувале радна мјеста.

Путин је такође позвао лидере најмоћнијих земаља да предузму додатне акције како би земље у наглом успону добиле веће учешће у управљању Међународним монетарним фондом (ММФ) и Свјетском банком.

Премијер Кине Ху Ђинтао поручио је да чланице Г20 треба да разговарају о дужничкој кризи “на конструктиван и кооперативан начин, охрабрујући и подржавајући напоре Европе да ријеши кризу и пошаље позитиван сигнал тржиштима”.

Са таквим ставом слаже се и Јапан.

Предсједник Свјетске банке Роберт Зелик био је знатно оштрији, наводећи да је ово “апсолутно критично вријеме” и упозоравајући Европу да не испусти прилику да предузме одлучну акцију.

- Чекамо да нам Европа каже шта ће урадити - рекао је Зелик.

Канцелар Њемачке Ангела Меркел рекла је да нова влада Грчке мора да спроведе мјере које је обећала у оквиру програма Европске уније и Међународног монетарног фонда за спасавање Атине.

- Не можемо правити компромис око мјера реформи које смо договорили - рекла је Меркелова новинарима уочи почетка самита групе 20 најразвијенијих земаља свијета и привреда у наглом успону (Г20).

Насупрот све већој економској кризи у еврозони, Мексико, домаћин самита ће бити у стању да покаже 17 година макроекономске стабилности, ниску инфлацију, подношљив дуг, отворену привреду и све већу конкурентску моћ.

Укупан домаћи производ (БДП) Мексика је прошле године увећан за 3,9 одсто и процијењен је на 1,66 билиона долара мјерен паритетом куповне моћи (ППП, према тржишним ценама), док је номинални био 1.15 билиона.

Мексико је 11. по величини свјетска привреда по БДП мјереном ППП, односно 13. када је у питању номинални БДП.

Девизне резерве су крајем маја премашиле 154 милијарде долара.

Фабрике извозе рекордне количине телевизора, аутомобила, компјутера и електричних апарата, замјењујући у сусједним САД увоз из Народне Републике Кине.

Мексико је, такође, пети свјетски произвођач сирове нафте, четврти у производњи сребра, али и најомиљеније туристичко одредиште у свијету.

Захваљујући Сјеверноамеричкој зони слободне трговине (НАФТА) и низу билатералних споразума, Мексико има већу спољнотрговинску размјену него Аргентина и Бразил заједно и више по појединцу него НР Кина, друга највећа привреда у свијету.

Стопа инвестиција премашује петину БДП, а Свјетска банка рангира Мексико као најбоље мјесто у Латинској Америци за пословање и као 35. најбоље на свијету, испред Италије и Шпаније.

Но, привредни раст још није допро до многих радника, јер њихове плате готово и да не расту посљедњих година.

У ствари, један од разлога што је у САД Мексико преотео од НР Кине дио тржишта је и смањивање разлика међу примањима запослених у двије велике новоиндустријализоване државе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.