Франц Крижанић, министар финансија Словеније: Опасност од пропасти евра веома је мала

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" министар финансија Словеније Франц Крижанић.

- Може се рећи да је опасност од пропасти евра веома мала - рекао је Крижанић.

* ГЛAС: Европска монетарна унија тренутно се суочава са једном од највећих криза. Колико је, у ствари, озбиљно стање у ЕУ?

КРИЖAНИЋ: Иако су прогнозе привредног раста за други квартал много боље него на почетку године, финансијска криза повећаће цијене и смањити доступност кредита за предузећа, посебно у земљама са неповољнијом фискалном позицијом. Без обзира на то, паду вриједности евра значајно доприноси и снажнија спољашња конкуренција.

* ГЛAС: Посљедњих дана опстанак евра често се доводио у питање? Да ли је европска валута заиста озбиљно угрожена? Постоји ли могућност да евро пропадне и какве би то посљедице имало по цијелу Европу?

КРИЖAНИЋ: Евро је велики приоритет за све земље монетарне уније и постоји огроман интерес и спремност да се он очува. Курс евра и даље се одржава на, још релативно високим вриједностима у поређењу са периодом када је уведен, тако да је опасност од његове пропасти мала.

* ГЛAС: Економије Ирске и Португалије нове су жртве огромних дугова. Колико је цијела ЕУ, у ствари, угрожена због стања у овим земљама. Могу ли ове презадужене земље да "повуку" за собом и друге чланице?

КРИЖAНИЋ: Сигурно је да инвеститори имају мање повјерења у поједине земље еврозоне, што је, с обзиром на њихов тренутни положај, разумљиво. Инвеститори ће сигурно кроз више цијене својих позајмица додатно повећати притисак на еврозону, али је помоћ Европске уније и Међународног монетарног фонда за "посрнуле" чланице, у том случају, од кључног значаја. Механизми помоћи којима Унија располаже могу да зауставе раст цијена задуживања и шокове на финансијским тржиштима.

* ГЛAС: Осим ове двије земље, као потенцијални извор економске нестабилности у ЕУ спомиње се и Шпанија? Које су још земље, према Вашем мишљењу, могући извори проблема у европском блоку?

КРИЖAНИЋ: Притисци са финансијских тржишта у другим земљама нису толико велики. У другим земљама ситуација је много повољнија него у Ирској.

* ГЛAС: Када се ради о помоћи посрнулим чланицама, ЕУ је подијељена. Који је став Словеније по том питању?

КРИЖAНИЋ: Словенија сматра да је неопходно да се кроз оштре реформе помогне презадуженим земљама. У будућности ће пресудан бити механизам економске координације у ЕУ, који ће додатно ограничити могућност задуживања земаља. Важно је да се кроз реформе повећа конкурентност и раст у земљама ЕУ.

* ГЛAС: Често се као извор проблема у еврозони помиње недовољна координација политика међу земљама. Како гледате на ово?

КРИЖAНИЋ: Сматрам да европска монетарна унија захтијева добро функционисање и механизме контроле. Иако су ови механизми према мом мишљењу већ солидно развијени, увијек постоји простор да се унаприједи њихово спровођење.

* ГЛAС: Може ли се рећи да ЕУ функционише по принципу "суфицит за једну земљу - дефицит за другу". Колико је неравнотежа међу чланицама Уније узрок финансијских проблема?

КРИЖAНИЋ: Неравнотежа постоји и она није узрок садашњих финансијских проблема у Европској унији. Ова неравнотежа настала је првенствено због великог прилива краткорочног капитала у поједине земље, што је довело до стварања "мјехурића" у финансијским институцијама и грађевинској индустрији.

* ГЛAС: Који су конкретни приједлози министара финансија ЕУ за финансијску стабилизацију Уније?

КРИЖAНИЋ: Све реформе Европске уније фокусиране су на повећање продуктивности, те рационализацију јавних финансија, што би за резултат требало да има убрзан привредни раст.

БиХ

* ГЛAС: Како се европски финансијски проблеми могу одразити на БиХ и Републику Српску? Хоће ли доћи до пада инвестиција и извоза у земље ЕУ?

КРИЖAНИЋ: Иако је криза смањила апетит за ризик, у свијету и даље постоје инвеститори спремни на улагање који БиХ стоје на располагању. Aко власти у БиХ створе окружење за инвестиције, криза не би требало да утиче на пад улагања.

Дуг Словеније

* ГЛAС: Спољни дуг Словеније на крају августа износио је 41 милијарду евра. Пријети ли и Словенији дужничка криза?

КРИЖAНИЋ: Задуженост Словеније је релативно ниска, а ни наша фискална позиција није проблематична.

Словенија води веома отворену економију и посљедњих година имали смо повољне стопе раста и позитивне кредитне токове. Даље задуживање земље, због пада привредне активности под утицајем кризе, значајно је смањено у посљедње вријеме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.