Финансије и трговина погурале привреду

Према подацима Републичког завода за статистику, БДП Српске је у првом тромјесечју ове године, изражен у текућим цијенама, износио око 3,64 милијарде КМ што представља реални раст од 2,9 одсто, док је номинално повећање 7,3 одсто у односу на исти квартал прошле године.

Статистичари су израчунали и да је бруто додатна вриједност у првом кварталу ове године износила 2,9 милијарди КМ, док је вриједност пореза на производе умањена за субвенције била 732,12 милиона марака.

- Највећи раст бруто додатне вриједности био је у финансијској и дјелатности осигурања и то 8,8 одсто, а у стопу их прате и сектори трговине, саобраћаја и складиштења, пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерства и угоститељства са растом у првом тромјесечју од 8,1 одсто - показују подаци Завода за статистику.

Највећи пад бруто додатне вриједности од 5,1 одсто забиљежен је у прерађивачкој индустрији, а мање привредних активности било је и у секторима вађења руда и камена, производњи и снабдијевању струјом, као и дјелатностима снабдијевање водом, канализација, управљање отпадом.

Економски аналитичар Саша Стевановић за „Глас“ каже да је реални економски раст у првом кварталу изнад просјечног економског раста у посљедњих 15 година, односно посљедњих шездесетак квартала.

- Овај реални економски раст се одвија када наши највећи спољнотрговински партнери Италија и Њемачка остварују економске стопе раста од 0,7 одсто и 0,2 одсто. Ако ћемо посматрати цијело европско тржиште економски раст је већи него реални раст цијеле ЕУ - истакао је Стевановић.

Оно што се може додатно анализирати, наводи Стевановић, јесте однос номиналног раста у цијенама текуће и претходне године и да је већи раст изражен у цијенама претходне године.

- То може да буде показатељ дефлације, што није добро за економску активност али је добро што је економски раст првог квартала већи него просјечан раст првих квартала за разлику од кризних 2009. и 2012. године, када је био негативан, плус што је скоро десет пута бољи у односу на реални раст када смо имали поплаве 2014. године. Ово су године криза и очигледно да се нешто позитивно, другачије радило. Већ сада видимо да страх у првом кварталу није био оправдан - сматра Стевановић и додаје да би пажњу требало усмјерити на дефлацију и мјере које су прилагођене реалности.

Предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић каже за „Глас“ да су позитивни трендови с почетка године охрабрујући, али да Српска по процентима не би требало да се равна са високо развијеним земљама јер има изузетно низак БДП како укупан тако и онај по глави становника.

- Оно што је забрињавајуће јесте пад у прерађивачкој индустрији, који је био и очекиван с обзиром на дефицит у спољнотрговинској размјени који у прва четири мјесеца износи скоро 700 милиона. То је забрињавајуће у смислу колико дуго услужне дјелатности могу гурати раст БДП-а с обзиром да су

услуге практично везане за активности које проистичу из прерађивачке индустрије, односно тамо гдје се ствара нова вриједност - рекао је Ћорић и додао да се сви надају опоравку прерађивачке индустрије, прије свега извозно оријентисаних грана.

ЕКОНОМСКИ ЗАКОН

Саша Стевановић каже да је реални економски раст у првом кварталу већи него што економски закон о критеријуму конвергенције указује.

- Када сарађује систем нижег дохотка са системом вишег дохотка мањи систем расте у просјеку два одсто. Наш раст је већи од та два процента и ако поредимо ЕУ и рецимо наш мали економски систем, разлика је 2,5 одсто. То није довољно, може много боље, али је изнад просјека од један одсто. То може све изгледати мало, али сложени каматни рачун каже да ако смо бољи сваки дан само један одсто у односу на јуче, за годину смо три и по пута бољи људи него претходних 365 дана - сликовито је појаснио Стевановић.


 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.