Facebook се претворио у рекламну машинерију

Дојче веле
Facebook се претворио у рекламну машинерију

Facebook је прославио десети рођендан. Ова онлајн друштвена мрежа прилично је промјенила маркетиншке стратегије разних фирми, како малих, тако и великих. Раније је све било бесплатно, али данас више није.

Фесјбук је у свијет маркетинга унио и успоставио нове стандарде. Сваком кориснику на почетној страници појављују се рекламе, а њих садржај зависи понајвише од његовог "понашања" и претрага на Интернету. Ту је страница Константина Векера ("двојици твојих пријатеља ово се свиђа"), реклама за црвени корзет или курс плеса. "Кажи ми гдје висиш на Интернету и рећи ћу ти ко си", гласи парола Facebookа. И тако новинарка која истражује разне теме добија и рекламу отмијене проститутке, пише Дојче веле.

Од реклама су за њемачке фирме још важнији сопствени профили на Facebookу, које корисници могу да "лајкују". Оно што је под називом "Thefacebook.com" почело једне фебруарске среде 2004. на америчком универзитету Харвард, данас је машина за маркетинг. "Ниједна ТВ-станица не може да парира овој мрежи", каже Егон Вилксек из Агенције за анализу интернета „Socialbakers". Са милијарду и двjесто милиона корисника на пет континената ово је тренутно најважнија интерактивна платформа. Двије трећине њених чланова сваки дан барем једном отворе своју страницу.

"За нас је најважније да будемо тамо гдје и наша циљна група", каже Кристијан Мејбаум, који координира активности Њемачке поште и фирме за слање пакета DHL на друштвеним мрежама. Њемачка пошта је у протеклим годинама направила више од 40 сопствених профила у разним мрежама. Њој је стало до тога да дође до што већег броја људи. Добитак који у том подухвату доносе друштвене мреже не може се обухватити једном реченицом, преноси Мејбаум.

Он помиње могућност директног обраћања одређеним групама људи, побољшања у пружању услуга, и првенствено истиче предности "дигиталне робне куће" у којој купац и продавац улазе у интеракцију - макар она била само виртуелна. Фирма ступа у контакт са појединцем, али се дијалог одвија јавно, истиче Егон Вилксек и додаје: "Конкуренција је велика, избор још већи, а 'дигитални имиџ' неке марке може бити одлучујући приликом куповине."

Притисак 'дигиталног маркетинга' највише осјећају мање фирме. Када је Јакоб Асманн прије три године основао малу фирму за продају еколошке електричне енергије, Facebook је била могућност да се муштеријама комплексна материја приближи и да им се приближи тема алтернативно "снабдевање енергијом". Комплексне поруке је било лакше прихватити када се уобличе у више малих, кратких „постова". Требало је објаснити теме које су обухватале знање из физике, политике, социологије, али и рада на развоју сиромашних земаља.

У свим тим садржајима објављеним на Facebookу, морало је бити и "хумора и инспирације", прича Асманн. "Као мала фирма зависиш од тога колико се говори о теби. "Креативност у дигиталном свијету је питање опстанка и ту не помажу чисте рекламне поруке."

Дигитална пијаца умјесто играонице

У међувремену мањим фирмама прети опасност да изгубе мјесто на овој платформи. За то нису криве оне него сам Facebook који у међувремену вриједи 100 милијарди долара на берзи и који је промјенио "правила игре". Facebook је почео да наплаћује оглашавање и рекламирање.

Сваки обични корисник Facebookа на свом профилу угледа највише четири рекламе дневно. За та четири мјеста конкуришу бројне фирме. Један пост (реклама) на профилима 10.000 корисника кошта око 30 евра. "Мање фирме са мањим буџетом се тако гурају у други план", каже Асманн. Мјесто за рекламу на личним профилима корисника тако добијају они који су спремни највише да плате.

Постоје различити ставови о томе колико дуго ће Facebook имати успјеха. Агенција за истраживање „iStrategyLabs" објавила је како је у протекле три године око три милиона тинејџера избрисало свој профил са Facebookа. Подаци Универзитета Принстон такође говоре како млађи корисници одлазе, а пријављују се старији.

Агенција „Socialbakers" одбацује такве тврдње. У сопственом истраживању дошли су до закључка, како је протекле године међу 960 милиона корисника поново за 40 одсто порастао број пријављених који имају од 18 до 24 године.

"Facebook је у сваком случају тренутно најважнија платформа", каже Кристијан Мејбаум из Њемачке поште: "Не могу да тврдим да ће тако остати и након пет година, али једно је сигурно: и даље ће постојати начин комуникације који је увео Facebook."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана