Еврозона мора у цјелини да се реорганизује

Aгенције
Еврозона мора у цјелини да се реорганизује

Лондон - Еврозона је тренутно толико крхка да, уколико не жели да се распадне, мора у цјелини да реорганизује свој систем, а самит Европске уније заказан за 28. и 29. јун у Бриселу представља испит који ће показати да ли су лидери зоне евра способни за то, објавио је британски лист "Економист".

Узалудност третирања кризе у еврозони као више одвојених националних кризних ситуација је посебно била очигледна прошле седмице на примјеру Грчке, Шпаније и самита Г20, пише лист.

Шпанија је јуче и званично затражила европску помоћ до 100 милијарди евра за своје банке, наводи се у саопштењу шпанског Министарства иностраних послова, пренијеле су агенције.

Шпански министар економије Луис де Гвиндос је у писму упућеном предсједнику "Еврогрупе" Жан-Клод Јункеру навео да ће коначан износ финансијске помоћи бити касније утврђен, али да би требало да буде довољан да покрије потребе свих банака за додатно обезбјеђење. Аналитичари сматрају да ће Шпанија затражити до 100 милијарди евра.

Француски министар финансија Пјер Московичи рекао је да Француска мора да обезбиједи средства у износу од максимално десет милијарди евра да би успјела да снизи буџетски дефицит на 4,5 одсто бруто домаћег производа.

Московичи је нагласио да на самиту ЕУ чланице еврозоне морају да предложе "структурна рјешења" за кризу.

Њемачки министар финансија Волфганг Шојбле сматра да је потребно да се Бриселу пребаци више надлежности.

Шеф "Ерсте" групације Андреас Трајхл рекао је да може замислити Европу и без заједничке валуте, да је увођење евра била грешка, као и да је за европски мировни пројекат одлучујућа заједничка војска, а не монета.

Сиромашни

Међународна организација, која прати расподјелу помоћи "Дата", у свом извјештају наводи да је дужничка криза у Европи изазвала смањења помоћи за развој сиромашнијим државама. Ово је прво значајније европско смањење помоћи у протеклој деценији.

Највећи проценат смањења у периоду 2010/11. најпримјетнији је Шпанији и Грчкој, које су најтеже погођене дужничком кризом. Међутим, свеукупна помоћ Европе за развој умањена је за 1,5 одсто.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана