Европу чека талас стечајева

Наиме, укупна стопа неизвршења обавеза по укупним дуговима европских компанија могла би да буде подигнута на чак 11,1 одсто, према просјечно 3,2 одсто у протеклих 15 година.

Aгенција је засновала такву оцјену на очекивању да би 60-75 европских компанија, које по рејтингу спадају у ризичну спекулативну категорију, у овој и наредној години могло да прогласи немогућност измиривања обавеза по укупним дуговима од 20 до 25 милијарди евра годишње.

У нормалнијим временима, најугроженије компаније би изгладиле ствари са кредиторима у оквиру процеса реструктурисања. Aли, комбинација високе задужености у односу на капитал и могућност да се фирма нађе у озбиљним тешкоћама и прије него што прекрши услове зајма, по свој прилици значи да ће много више компанија завршити на крају у формалном, судском процесу.

Поред тога, вансудско реструктурисање обично подразумијева да кредитори стављају на располагање још новца, што је мање вјероватно у данашњим условима на тржишту.

Европске земље поступају са инсолвентним фирмама знатно оштрије него Aмерика и оне већином заврше у ликвидацији. Отуда забринутост да ће Европа рјешавати долазећу поплаву неизвршења далеко мање ефикасно од Aмерике, што значи спорије утјеривање дуга.

Према подацима Свјетске банке за 2008. годину најнижу стопу утјеривања дуга у оквиру стечајног поступка има Пољска, гдје се на сваки долар врати тек 29,8 центи, а највишу Данска (86,5 центи на долар), док је у СAД та стопа 76,7,  у Њемачкој 52,2, а у Француској тек 44,7.

У просјеку, по дужини стечајног поступка предњаче Пољска и Швајцарска (три године), испред Њемачке, СAД и Француске, са 1,2, 1,5 односно 1,9 година, док је просјечно вријеме за завршетак поступка банкротства најкраће у Белгији (0,9 година).

Неколико европских земаља је посљедњих година покушало да измијени прописе тако да компаније имају боље шансе за опстанак. Велика Британија, Француска, Њемачка, Италија и Шпанија су увеле реформе поступка инсолвентности, смишљене да "рехабилитују" компаније. Међутим, реформе су још углавном неиспробане и, у неким случајевима, контроверзне.

Шпанију је већ захватио талас пропасти грађевинских компанија за некретнине, на којима ће се испробати нови прописи који су ступили на снагу у септембру 2004. године. За сада нема наговјештаја да су нова правила имала много утицаја на стопу ликвидација фирми у земљи од 90 одсто.

Банкротство

Према закону Европске уније, компанија може да затражи банкротство у земљи гдје има "главни интерес", а кредитори ће се борити да избјегну по њих најгоре прописе. Тамо гдје кредитори неће постићи задовољавајући договор, компаније ће се суочити са наглим растом трошкова капитала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.