Европска унија на ивици тешке кризе

Глас Српске
Европска унија на ивици тешке кризе

ЛОНДОН, ЊУЈОРК, БРИСЕЛ - Земље еврозоне су на ивици тешке финансијске кризе, која би, према процјенама стручњака, могла да буде гора од оне из 2008. године, а тржишта су увјерена у скорашњи банкрот Грчке.

Грчка има пара само до октобра, а кредит од ММФ-а је на леду зато што није испунила тражене обавезе, преносе агенције.

Према наводима свјетских медија, Њемачка, али и друге земље ЕУ већ су почеле да се спремају за најгори сценарио - проглашење банкрота Грчке и њено избацивање из зоне евра.

Грчка, упркос уведеним мјерама штедње, не може да се извуче из дугова који превазилазе 300 милијарди евра. Уколико од својих европских партнера и ММФ-а не добије шести дио кредита од осам милијарди евра, државни банкрот Грчке вјероватно неће моћи да се спријечи.

Предсједник Европске комисије Жозе Мануел Барозо придружио се другим европским званичницима и изразио забринутост за кризу еврозоне, нагласивши да се ради о "борби за политичку будућност Европе".

- Суочени смо с најтежим изазовом у овој генерацији, ради се о борби за политичку будућност Европе, за европску интеграцију као такву - рекао је Барозо у Европском парламенту у Стразбуру.

Он је позвао земље чланице еврозоне да спроведу други план за спасавање Грчке од 160 милијарди евра и додао да Грчка мора у потпуности да спроведе свој програм економских реформи за смањење буџетског дефицита.

Пољски министар финансија Јацек Ростовски, чија земља до краја године предсједава ЕУ, упозорио је да ни Унија не би дуго преживјела распад еврозоне.

- Европа је данас у опасности, а ако се распадне еврозона, ни ЕУ то неће преживјети дуго - казао је он.

На грчевите напоре водећих европских држава да по сваку цијену спријече банкрот Грчке указују и разговори француског предсједника Николе Саркозија, њемачког канцелара Aнгеле Меркел и грчког премијера Јоргоса Папандреуа, који су требало да буду одржани јуче поподне.

Француска жели, према наводима "Њујорк тајмса", да Њемачка пружи што чвршће гаранције да се у групацији од 17 чланица ЕУ, које користе заједничку валуту, неће дозволити даље ширење финансијске кризе и банкрот државних финансија.

Европа је, међутим, до сада споро и са закашњењем реаговала на ескалацију кризе, а америчко Министарство финансија је саопштило да су СAД "разочаране развојем европске дужничке кризе и да чекају конкретне акције за њено сузбијање".

- Уколико се не предузму хитне акције, на удару ће се наћи банкарски систем цијеле Европе и континент ће се поново суочити са финансијском кризом - сматрају економисти компаније ИНГ.

Европска комисија у извјештају у коме оцјењује мјере штедње и санација државних буџета у 27 земаља чланица закључила је да ће без реформи, дугови чланица ЕУ остати до 2014. године на истом нивоу као данас.

- Због финансијске кризе буџети европских земаља толико су ослабљени да би државни дугови, упркос досадашњим мјерама санације, могли бити смањени најраније за три године - упозорила је ЕК.

BRIK

Кинески премијер Вен Ђибао поручује да су чланице BRIK (Бразил, Русија, Кина и Индија) спремне да помогну, али под условом да Европа прије тога "среди ситуацију у сопственом дворишту".
Ђибао, од којег се све чешће тражи да повећа финансијску подршку за презадужене европске земље, изјавио је да би развијене државе требало да смање дефицит и створе нова радна мјеста умјесто да рачунају на Кину да спасе свјетску привреду.
 Откази

Грчка влада је приморана да предузме нове мјере штедње како би избјегла банкрот, што ће, како се већ најављује, изазвати нови талас штрајкова и протеста.
Влада Грчке већ је затражила да најмање 3.500 запослених у државним предузећима, који би до краја септембра требало да буду проглашени прекобројним, буду пребачени у посебан статус.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана