Европа пред новом дужничком кризом
МAДРИД, РИМ - Растућа забринутост инвеститора због економског успоравања у зони евра подигла је каматне стопе на обвезнице Шпаније и Италије на рекордне нивое, а на тржишту су се поново интензивирала страховања да ће привреду еврозоне захватити дужничка криза.
Принос на десетогодишње шпанске обвезнице повећан је на чак 6,45 одсто, што је највиши ниво од увођења евра, пренијеле су агенције.
Та каматна стопа је близу нивоа који су биљежени у Грчкој, Ирској и Португалији прије него што су те земље морале да затраже међународну помоћ за спасавање и приморала је премијера Шпаније Хозеа Луиса Сапатера да одгоди свој одмор како би надгледао ситуацију.
Принос на еквивалентне италијанске облигације је у једном тренутку скочио на 6,21 одсто, изнад нивоа од прије 21. јула, када је Европска унија објелоданила свој план за сузбијање дужничке кризе, укључујући другу помоћ за спасавање Грчке, како би смирила нервозу тржишта.
Пооштравање тржишног притиска на Италију и Шпанију не слути на добро за трећу и четврту по величини економију у зони евра које су сувише велике и скупе да би могле бити спасене из фонда еврозоне за помоћ угроженим чланицама.
Растући трошкови позајмљивања уздрмали су руководства тих двију земаља.
Премијер Италије Силвио Берлускони је поручио члановима парламента у Риму да је главни циљ политике његове владе остварење економског раста.
- Италији је неопходан "хитан акциони план" ради поновног успостављања раста како би се умирила тржишта која желе да виде да је Италија спремна да предузме неопходне кораке ради спречавања дужничке кризе - рекао је Берлускони и одбацио позиве опозиционих партија за његову оставку.
Aмеричка новинска агенција Aсошиејтед прес оцјењује да је Берлускони дошао под удар због помањкања економског кредибилитета, пошто су на финансијским тржиштима италијански трошкови задуживања порасли на нови рекорд од увођења евра прије 14 година.
Европска комисија је у уторак саопштила да, упркос скоку каматних стопа на шпанске и италијанске обвезнице на рекордне висине, не планира спасавање те двије земље и Кипра.
- Имамо велико повјерење у одлучност власти Шпаније и Италије да врате своје економије на прави пут - изјавила је портпарол комесара ЕУ за економска и монетарна питања Олија Рена, Шантал Хјуз, и додала да "тема финансијске помоћи засигурно није на дневном реду".
Погоршање дужничке кризе у зони евра могло би да примора тај монетарни блок да на крају повећа свој 440 милијарди евра (625 милијарди долара) вриједан фонд за спасавање финансијски ослабљених чланица, упркос политичком противљењу главних уплатилаца у тај фонд, указали су поједини економисти и аналитичари.
Дуг Италије
Дуг Италије износи 120 одсто годишњег економског учинка земље, али су га берзе досад посматрале углавном смирено. Италија има низак ниво приватних дугова и није имала бум и крах тржишта некретнина, што је био узрок невоља у СAД, Шпанији и Ирској. Aли, Италија пати од хронично малог раста привреде, а улагачи сумњају у спремност и способност владе у Риму да прогура болне економске реформе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
