Евро преживио 2012, али још неће оздравити

Вилијам Бајтер из банкарске групације “Ситигруп” ревидирао је наниже шансе да Грчка напусти зону евра на 60 са 90 одсто, док је бонитетна агенција “Стандард енд Пурс” подигла рејтинг те земље за чак шест степени на Б-.

Ипак, песимисти нису толико прецијенили европске проблеме, колико су потцијенили политичку вољу да се спријечи распад еврозоне, иако та воља није довољна да би се исправиле структурне неправилности у бројним земљама.

Мастрихтским уговором Европске уније формирана је заједничка европска валута.

Планирано је да свака држава буде одговорна за сопствени буџет и економску политику, уз правила (често игнорисана) која би их спречавала да нагомилају превелике дугове, наводи лист.

Када је формирана монетарна унија, нису били планирани пакети помоћи за појединачне земље, али је чишћење фискалног нереда ипак постало колективни задатак, а рјешење проблема се још не назире.

Од помоћи је што је привремени фонд за спас, креиран да помогне Грчкој, Ирској и Португалији, прерастао у трајни, Европски стабилизациони механизам (ЕСМ).

Такође је добро што се еврозона поново посветила томе да спаси “првог грешника”, Грчку, којој је одобрена дуго одлагана транша помоћи и којој су ублажени фискални циљеви и услови у оквиру програма помоћи.

У одговарајућем тренутку, послије избора у Њемачкој, та “ублажена” реструктура ће се вјероватно претворити у отпис дуга, оцјењује “Економист”.

Проблеми у Шпанији и Италији такође су покренули подјелу одговорности и ризика у вези са банкама.

Свега шест мјесеци након што су лидери еврозоне обећали да ће прекинути “зачарани круг” између банака и држава, министри финансија одобрили су законски оквир за успостављање јединствене банкарске супервизије у монетарној унији.

Када супервизија буде покренута, ЕСМ ће моћи директно да докапитализује посрнуле банке.

Сљедећи корак теба да буде механизам за затварање или реструктурисање проблематичних кредитора, уз заједнички систем гаранција депозита.

Критичарима се можда чини да формирање банкарске уније тече споро, али се оно, према стандардима ЕУ, креће брзином свјетлости, сматра британски лист.

Еврозона, такође, уводи још строжа фискална правила.

Лидери ће сљедећег јуна преговарати о приједлозима да државе потпишу “уговоре” који би их обавезали на структурне реформе, у оквиру којих би државама била понуђена помоћ током спровођења болних мјера.

Међутим, надалеко најважнија акција у 2012. било је обећање предсједника Европске централне банке (ЕЦБ) Марија Драгија да ће “урадити све што је потребно” да спријечи распад еврозоне. ЕЦБ је навела да је спремна да купује краткорочне обвезнице земаља у проблемима у “неограниченим” количинама, под условом да државе пристану на реформе.

Након тог потеза банке, трошкови задуживања Италије и Шпаније значајно су пали.

Све поменуте мјере представљају кораке у добром смјеру, али постоји опасност од уљуљкавања.

Обећања ЕЦБ још нису тестирана.

Хоће ли Шпанија затражити помоћ?

Хоће ли се Њемачка сложити са тим?

Постоји ли скривена граница до које може ићи интервенција ЕЦБ? Све су то, засад, питања без одговора, пише лондонски лист.

Већа стабилност у еврозони засигурно ће помоћи економији, али ЕЦБ наводи да је тај блок земаља ушао у рецесију крајем 2012. и да ће се из ње извући тек крајем идуће године.

Рецесија је најдубља у проблематичним периферним земљама, а незапосленост је у сталном порасту.

Више од четвртине радника и половине младих је без посла у Шпанији и Грчкој.

Уколико се привредни раст не опорави, буџетски дефицити биће све већи, дужнички терет ће расти, а банке ће остати рањиве. Дуготрајна рецесија и високе стопе незапослености такође буде страховања од политичких немира.

Поред тога, судбина евра зависиће од одлука земаља које највише новца прилажу у заједничку касу, прије свега Њемачке.

Канцеларка Ангела Меркел опрезна је око давања њемачког новца, уочи избора у тој земљи, заказаних за јесен 2013.

Позиви Француске да се креирају заједничке еврообвезнице одбијени су прије више мјесеци.

Алтернативна, такође француска, идеја да се оснује заједнички буџет еврозоне за борбу са привредним шоковима одбачена је на самиту ЕУ 13. и 14. децембра.

На врхунцу кризе, лидери Уније сматрали су да је неопходно пронаћи дугорочну визију да би се умирила тржишта.

Сада, када је притисак мањи, визија је такође нестала.

- Она није мртва, већ је у хибернацији - рекао је фински министар за европска питања Александер Стуб, додајући, међутим, да идеја о значајнијој измијени оснивачких уговора ЕУ све више губи подршку.

У блиској будућности, еврозона ће бити заснована више на модификованом Мастрихтском уговору, са строжим правилима и активнијом централном банком, него на истинском фискалном федерализму.

То је можда довољно да евро преживи, али не и да напредује.

У најбољем случају, опоравак периферних земаља зоне евра биће спор, чак и ако оне покрену озбиљне реформе.

У најгорем случају, недостатак дугорочног плана подстаћи ће тржишта да евро гурну назад у раље финансијског пакла, закључује “Економист”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.