Евро конфликт - борба за њемачку доминацију!

На први поглед чини се да је Меркеловој и Шојблу стало до економије. Није. У стварности, стављају другим народима окове дугова.

У случају кипарске кризе, Нијемци су показали колико су моћни, али нити ту моћ употребљавају за праве циљеве, нити се сналазе у ситуацији своје нарасле снаге.

Кипрани су жељели да своје мале штедише вежу у програм спасавања банака - Нијемци су одбили тај сценарио.

Нијемци су инсистирали на својим принципима кривице и казне.

Текст “ Тврдоглавост, глад за моћи, егоизам” написао је Јакоб Аугштајн, син власника и оснивача магазина “Шпигл” Рудолфа Аугштајна.

Својим политичким анализама, старији Аугштајн консеквентно је стајао на линији одбране моралних начела од дневних прагматика политике и економије.

У вријеме NATO бомбардовања Србије, био је скоро једини релевантни глас на њемачкој јавној сцени против NATO интервенције.

Аугштајн јуниор у својим колумнама у “Шпиглу” наставља традицију критичног, јасно формулисаног новинарства.

Читавој Европи, ма читавом свијету застао је дах.

Сигурност штедних улога, обећања Меркелове, свеједно: Када сте у дилеми, треба пустити обичне људе да искрваре?

Не долази у обзир.

Тако је тај план скинут са стола.

Нови план има другу циљну групу - нека крваре богати Руси.

Овако или онако, штета је већ учињена, повјерење уздрмано.

Колико још уопште вриједи ријеч Ангеле Меркел?

Примјер Кипра показује да се Европа не може поуздати у Њемачку.

На сву срећу, Евро-група ипак се усудила да повуче прави потез: Ситне штедише су спасене, једна банка послата у банкрот, друга у патуљке.

Прошлонедељна драма, међутим, добро се уклопила у актуелну европску слику: Неодговорни банкари проигравају повјерење богатих перача новца, кад не знају шта даље, одлазе код политичара да кукају, који им онда помажу колико год могу.

Све на рачун обичних људи, којима фале и средства и утицај да се склоне под неку сигурну стреху. А све то одвија се под њемачком доминацијом!

Био је то знак, а знакове треба знати читати.

Њемачка премијерка допушта себи и Нијемцима луксуз бављења самим собом.

Сликовито, то је луксуз буљења у властити пупак! Историјска искуства су заборављена.

Постају релевантна једино за телевизијске вечери док замотани у ћебе гледамо серију “Наше мајке, наши очеви”, како нам ближа и даља родбина у Трећем Рајху посрће из једне моралне грешке у сљедећу.

Али то нема никакве везе с данашњицом.

Као већ двапут у нашој новијој историји, опет Нијемци пуштају да их се увлачи у све дубљи конфликт са сусједима.

Без обзира на трошкове и са једним јединим циљем, који буди страх и језу - политичке доминације Њемачке на Континенту.

Идеја Меркелове европске интеграције изгледа овако: Европа се мора покорити Њемачкој.

Док се заоштравала криза око Кипра, одједном је постала видљива основна нота њемачке политике - Тврдоглавост.

Та тврдоглавост брани се као принципијелност, док се уствари само ради о врсти самовоље.

У својој европској политици, Меркелова је напустила све западноњемачке традиције, чак је у томе била једнако брутална, као када се радило о гажењу традиција властите партије.

У љето 2011, њен савјетник за европска питања Николаус Мајер Ландрут направио је једну политичку скицу, на неки начин јој “нацртао” проблем: све што се налази у одговорности Брисела, функционише и цвјета.

Све за шта су одговорне националне државе, болује и пропада. Логика је налагала: пренесимо на Брисел више моћи.

Меркел је одлучила управо супротно.

Под Ангелом Меркел Европа нацоналних дражва диже главу.

Бивши премијер Хелмут Шмит упозорава, а нико не слуша: “Наш Уставни суд, Национална банка и канцеларка Меркел прогласили су се, на ужас наших сусједа центром Европе.”

По њему, један дио јавног мњења у Њемачкој формиран је у снажном “национално-егоистичном духу”. Човјек који је преживио рат неће олако употријебити ту кованицу - национал-егоиста!

Зато што су гласали против плана за развлашћење који су им наметали спасиоци евра, њемачки Билд парламентарце из Никозије назвао је “идиотима с Кипра”. Али онај ко мисли да је окружен идиотима, најчешће је и сам идиот.

Евро-конфликт све више се открива као конфликт око њемачке доминације у Европи. На први поглед, рекло би се да је све то економија. На други, види се да се ради о политици моћи: Нијемци окивају европске народе оковима дугова.

- Ако нас историја нечему учи, онда томе да нема боље методе бранити и морално оправдавати односе засноване на насиљу, него их замотати у вербалитет кривице и кривње: Прије свега, зато што се тако ствара привид да је жртва та која није у праву - писао је амерички етнолог и активиста покрета “Окупирај Волстрит” Дејвид Гербер.

Као и увијек у историји, подређени се псују и вријеђају. Ко има дугове - крив је. Дугови и кривица треба да имају исту ријеч. С једне стране, то овдје отвара простор за оптужбе, с друге, за самосажаљевање.

- Без њемачких гаранција, нема појаса за спасавање. Али, управо нас Нијемце, који помажемо на све стране, критикује у кризним земљама - отворено нас мрзе. Канцеларку нам сликају са Хитлеровим брковима, цијепају се њемачке заставе, непријатељи смо који су криви за све зло - излетјело је недавно конзервативном коментатору Хуго-Милер Фогу.

Таман оно што нам треба за кафанске дискусије! Свеједно да ли су то кафане у којима се скупљају пролетери или професори, прије свега они из нове десничарско-популистичке партије “Алтернатива за Њемачку”, партије која би могла славити бриљантне успјехе на скорим изборима за национални парламент.

У ствари, све то је само лаж. Нису Нијемци до сада плаћали само за кризу, на њој су и зарадили. Уштеде од камата на државне обвезнице, које је Њемачка реализовала од почетка кризе, само су се у прошлој години попеле на 10 милијарди евра.

С друге стране, стоје неупоредиво виши каматни трошкови дужничких земаља. То је реалитет евро-кризе -сиромашни из Атине плаћају за богаташе у Њемачкој.

Нема доминације, Европљани то неће допустити.

Такви покушаји су у прошлости пропадали, па ни у будућности не би боље прошли.

Још Нијемци тапшу својој канцеларки.

Требало би, међтуим, да их занима шта је рекао Жан-Клод Јункер из Луксембурга - “Ко вјерује да се вјечно питање рата и мира у Европи више никада неће постављати, опасно се вара. Европски демони нису нестали, само спавају.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.